Čovek i inventivni život

116 Божидар П. М. Ћурчић

Она ће вероватно бити кобна по цивилизацију.

У том случају она ће само поновити оно што је донела живоме бићу — смрт. Јер ми смо скоро увек жртве крајње механизације наше организације. Смрт настаје у великој већини случајева услед неког поремећаја физиолошких механизама под утицајем једног од врло бројних узрока поремећаја. Крајња сложеност физиолошких механизама пружа исувише могућности за органске сметње које воде у смрт, чему се не треба чудити. Напротив, оно што изненађује јесте да такви механизми могу да функционишу више или мање дуго а да не буду поремећени.

Вероватно је да су код нижих бића узроци смрти много мање бројни него код виших животиња и код човека. Тачно је да ми познајемо мало ствари које се тичу њихове патологије, са простог разлога што нас ова мање интересује него наша. У сваком случају, њихова простија организација искључује болести везане за органе и системе које они немају.

Ово биолошко схватање цивилизације одређује, поред њене

механичке природе, и њене опште тежње: остварити једно складно

дело слично делу оствареном у живоме бићу, једину хармонију коју познајемо, и која чини само једно с њом настављајући је. Шта више, пошто су разум и критички смисао били дати човеку, исто онако као и смисао за моралне вредности, његова мисија је да ради, у свету који га окружује и у односима између људи, на остварењу једне складне целине, по узору на биолошку хармонију, на његово биће, са свима његовим особинама и без његових недостатака. Проширити на човечанство начела солидарности и могућности усавршавања, који до појаве човека владају искључиво у узаном кругу биолошке јединке.

Човек је једини чинилац који уноси хармонију у неживу природу. Човек има грандиозан задатак и страховиту одговорност у поретку природе.

Он држи у својим рукама судбину најсавршенијег дела које постоји у васиони нама доступној: живи свет. Он не само да све више и више по својој вољи распоређује биљни и животињски свет на површини Земље, него су њему на милост и немилост остављена многобројна жива бића која он све више и више мења, и од којих је већ