Čovek i inventivni život

116 Божидар П. М. Ћурчић

још није била видела после појаве живота: један чинилац организаторске мисли појавио се први пут изван живих бића, почео да обрађује материју, да мења биљни и животињски свет, да површину планете покрива својим производима какви до тада нису били познати, да хвата потчињену енергију, да трансформише материју.

Тај тренутак, кажемо, почиње са појавом људске интелигенције, али стварно нема много векова како људски чинилац узима не незнатан удео у тој новој области, и тек се у нашој епоси, њеним наглим расцватом, открио његов значај. Наша епоха је једна од најзначајнијих у историји Земље.

Тако је време да вратимо човеку, због нових разлога, изузетно место у природи, које је он себи некад придао. Јер је сувише тражити од нас, да упражњавамо с убеђењем дарове нашега духа, пошто нам је доказано да смо ми уместо да будемо средиште васионе само завршетак анималности на једној осредњој планети. Оно што је истинито, или боље управо због свога животињског порекла, човек има место изузетније него кад би био изван животињског света. Јер он је носилац највиших стремљења живота, која су врхунски изрази целокупне природе. Са чисто биолошких и рационалних разлога, човек је заиста изабраник природе. Њему се то мора ставити до знања и он тога мора бити свестан, у име исте те науке која му је открила његово мајмунско порекло.

Његов космички значај није мањи: “Изван извесности коју имамо да живот постоји на Земљи, ми о другим стварима поуздано знамо само ово: живот је нужно ограничен на један мајушни део васионе. Постоје милиони милиона звезда на којима нема живота, на којима га никад није било, и на којима га никад неће бити. Међу ретким планетарним системима универзума, већина мора бити без живота и, ако га на извесним има, тај случај је ограничен на један мали број планета. Три века који су протекли како је Стогдапо Вгипо прошао кроз тешко мучеништво што је веровао у већи број светова, изменили су у великој мери наше схватање универзума, али они нису учинили да одемо много напред у нашем схватању односа између живота и универзума. Ми смо у том погледу још увек ограничени на прет-