Čovek i inventivni život

о оз

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот |

азота, из јединог разлога што не зна да их здружи онако као што то чини зрнце хлорофила.

Али човек својом интелигенцијом већ интервенише у овој хемијској индустрији биљке. Биљка, која зна да сав угљеник који јој је потребан црпе из атмосфере, која садржи само његове трагове, не зна да искористи азот, састојак исто тако неопходан, који сачињава четири петине ваздуха којим је свет обавијен. Људска индустрија је недавно научила да чини оно што биљка не зна да чини, отклањајући овај крупни недостатак: она помоћу атмосферског азота гради синтезу азотних супстанца (амонијак, нитрате, цијанамид), које биљка искоришћава и којој их људска индустрија пружа. То се људска индустрија укључила у биолошку индустрију, интелигенција је допунила биолошку интелигенцију, која показује овде једну несхватљиву празнину. Жетва са једне њиве обогаћена вештачким ђубривима је, стварно, у самом свом хемизму, производ сарадње двеју индустрија: индустрије човека и индустрије природе, мешовит производ настао делом у фабрици, делом на њивама.

Оно што је карактеристично за еволуцију доспелу до човека, јесте, као што смо то видели, прелазак из чисто биолошког делокруга у делокруг интелигенције. Тај прелазак се обавља према закону компензације између улога природне инвенције и улога вештачке инвенције. Пошто прва, кад је у питању човек, више не узима на себе извесна старања којима се оптерећује кад су у питању животиње, у том случају људска техника преузима улогу. Тако пошто је човек једино живо биће способно да својом интелигенцијом израђује себи одело да би се заштитио, он је истовремено и једини хомеотерм којег природа том заштитом није обдарила. На исти начин, знатан број корисних инстинката, које налазимо код животиња, не постоје код човека, код којег су они замењени разумним поступцима. Уколико интелигенција проширује свој делокруг, утолико њен биолошки претходник сужава свој. Исто тако интелигенција није раскош за човека: она је један од услова његовог биолошког опстанка. Исти случај је и са животињама, ма какав био ступањ њихове интелигенције. Човек не би могао опстати са интелигенцијом пса, чак ни са интелигенцијом других животиња, које је надокнађују инстинктима које пас и мајмун немају.