Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 23

мање разумем узроке њихове чудесне организације и њиховог савршеног прилагођавања." !

Разлог је што чињенице нагомилане од пре једног века чине механистичке покушаје све више и више варљивима. Чак смо у праву да се запитамо не би ли те теорије, засноване готово искључиво на морфологији, биле изграђене да су њихови творци имали у виду данашње податке физиологије, биохемије, ембриогенезе, и других грана науке о животу.

Пошто је испитао класичне теорије еволуције, Сиспог је недавно закључио: “Оно што нарочито недостаје, јесте један природни чинилац који би показивао чега у животу има од инвенције, од усмеравања, од намернога. "2

Признајмо да није ситница оно што недостаје, и да оно што остаје није нешто нарочито.

Приметимо да што више продиремо у организацију живих бића и у механику живота, у толико се више открива та особина биолошке инвенције. А ако остајемо упорни да у томе видимо само привид, узрок није недостатак довољно убедљивих чињеница, него разлози философске природе, који се сматрају као једино рационални. Јер себи постављамо питање какав би вид морао имати живи свет да бисмо му признали својство интелигентне техничке инвенције Какви би морали бити људско око, рад бубрега, механика зглавака, функционалне корелације

читава механика живота, која је остварила готово све проналаске људске технике, и често много више него ова, да би им се признала њихова природа “усмерених инвенција“ Јесу ли то њихова несавршенства, о којима ће даље бити речи, која нас спречавају да то учинимо Кад око не би имало несавршености које су у њему откривене (иако је

оно у много чему изнад најбољих оптичких апарата са сличном

18 ВАМОМ У САНА, Кегет ипа Кагећаге. Етпзе Кетпћага, Мипећеп, 1938. 2. издање; страна 17, напомена.

2 Сибпог, Га оепезе дез езресез апштајев. Рећх АЈсап, Рап5, 1932, страна 32. |