Čovek i inventivni život

26 Божидар П. М. Ћурчић

схватљива. Из извесних хемијских елемената окупљених око угљеника, подстакнутих енергијом хемијских афинитета, појавио се живот. Затим, путем дуге еволуције, настао је живи свет, у свој својој разноврсности; и најзад појавио се човек, затим његова мисао, његов проналазачки геније и производи истога: наша техника, наша индустрија, наша цивилизација. Према томе, људски дух и све оно што-из њега произлази већ је било у латентном стању у сазвежђу угљеника. Ово је прилика да кажемо како нам је материја приредила једно велико духовно изненађење.

Заиста, ми нисмо обавезни да прихватимо ово материјалистичко умовање. Али ако се оно једном прихвати, не можемо а ргог! одбацити

могућност присуства инвентивних психичких моћи у природи, пошто се такав случај, најмање једанпут, догодио појавом људскога духа, схваћеног као завршетак еволуције материје која сачињава жива бића.

У неживом свету тај случај се није догодио: ма колико далеко наш поглед и наша научна мисао у њега продире, ми не откривамо духовне чиниоце на делу. И, с друге стране, тај свет их и не тражи да би —- до граница које наука може досегнути — био схваћен у своме понашању и у својој еволуцији. Насупрот томе, у живоме свету ти чиниоци постоје, они су у њему активни: наша мисао, наш дух то доказују у сваком тренутку. И, што је веома значајно, ти чиниоци се императивно траже да би се схватио овај свет у којем ми управо констатујемо њихово присуство. |

Доследан материјалиста, који је свој дух поставио на исту раван као и остале појаве које проистичу из материје у овоме јединственом скупу какав је живот, не може одбити, ако правилно расуђује, да узме у обзир тај чинилац, који је по превасходству активан у живоме свету, исто онако као што ћемо се њиме помоћи у некој биолошкој теорији других манифестација живота, дисања, покретљивости, размножавања, или било којег другог вида, према потребама случаја.

Они који сматрају да је дух сасвим различите природе од појава везаних за живу материју, могу му с пуним правом одбити свако учешће у материјалним појавама еволуције живога света. Али то је само један недоследан и ограничени материјализам који, пошто је приграбио дух за свој систем, одбија да му у проблему постојања живога света да било какво друго право сем права да сам себе пориче.