Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот БЦ

Кад се открије било каква анатомска творевина, нека жлезда на пример, одмах се питамо: какав је њен значај у целом организму којем припада, коју корисну улогу она врши, друкчије речено, који је разлог њеног присустваг Јер се не може прихватити да та жлезда нема, или да није имала, никаквог значаја за организам, да се појавила услед неког слепог детерминизма, као што се образује острво у току неке реке, и да је улога коју она обавља случајна као и утицаји које острво може имати на ток реке, то јест без икакве везе са последицама које ће ти утицаји имати. Приликом проучавања структуре и функционисања живог бића не можемо избећи појмове корисности, економије, солидарности, компензације, одбране, помоћи, прилагођавање и друге, непознате у физици и у хемији. Није у питању лакоћа у начину изражавања, сликовитост говора, него стварност која се намеће.

Навешћемо тим поводом следеће редове којима Н.Зретапи! завршава излагање својих веома значајних радова о експерименталној ембриогенези.

“Ми смо стално употребљавали изразе којима сличне налазимо у психологији а не у физици. То значи више него сликовит песнички језик ... То значи да појаве ембрионалног развића, као и све животне појаве, чак ако бисмо и успели да их сведемо на физику и на хемију, и да их поново произведемо помоћу ових, толико не личе, начином њихове повезаности, ни на шта што сада познајемо, као што не личе ни на животне појаве о којима имамо најприсније сазнање, то јест на психичке феномене. То значи да, независно од философских последица, једино у интересу напретка наших конкретних сазнања, егзактно заснованих, не можемо а да се не користимо преимућетвом нашега става између ова два света. Та истина избија данас са многих страна. На путу који води

томе новом узвишеном циљу, ја верујем да сам својим експериментима

учинио један корак."

! НАМУ ЗРЕМАММ. Ехреттетеџе Вептаге ти етегт Тћеоте дер Еттутенипе, Ветћа, Јаћиз брипеег, 1936.