Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 47

објашњење, пошто смо обавезни рећи, да бисмо протумачили чињенице, да су те многобројне ензимске реакције усмерене, с крајњом истанчаношћу, у погледу њховог интензитета, њиховог реда смењивања и њихове координације, према потребама организма, битно променљивим. А то значи да је у биолошким појавама откривено оно што је физичко-хемијско уз истицање у исти мах онога што је у њима одлика самога живота.

Исто је и са хормонима. Може да се прихвати са Л. РУЖИЧКОМЗ да су се хормони појавили као производи метаболизма без икакве везе са улогом за коју су били позвани да испуњавају после тога. Организам се сасвим једноставно прилагодио њиховом присуству, они су били укључени у физиолошки механизам тако да су постали неопходни за његово нормално функционисање.

Исти случај је несумњиво и са потребом за витаминима: наш организам се прилагодио свима састојцима хране коју му је природа понудила. Али у случају хормона, које ствара сам организам за своје потребе, није само њихово присуство то што представља физиолошку страну њиховог дејства. Ово присуство се заснива на регулисању њиховог произвођења и њиховог изливања у бујицу крвотока. Сувише интензивно произвођење неког хормона исто је тако штетно као и његова недовољна количина или његово одсуство. И више од тога, његово произвођење мора да се мења сваког тренутка према потребама организма и у сразмери с произвођењем других хормона. Према томе, ако

више нема разлога да се чудимо постојању хормона него постојању сваког другог производа метаболизма, урее или угљене киселине на пример, тиме није одстрањен заиста физиолошки проблем хормона, који је и проблем порекла механизама њиховог регулисања на којима почива њихова физиолошка функција. Потребно је још подвући да су се у току еволуције појавили нарочити органи са задатком произвођења

различитих хормона.

ЗТЕЈЛСКА. Карром зиг 1е5 ћоптопез. Таи Зојмау. башћег-УШагз, Раш5, 1938.