Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 49

Поводом улоге случаја, намеће се следеће размишљање. Ако је случај произвео током еволуције мишићни мотор, апарат за гледање, хладну светлост свица, срчану пумпу, механизам летења птица и њихово чуло за оријентацију, и пеницилин, и антитела, и толико других ствари које превазилазе наше изуме, питамо се не би ли било боље, са практичнога гледишта, организовати, уместо рационалне науке, игру пуког случаја, у којој би се комбиновало било шта на било који начин, утолико више што би број тих комбинација био неограничен у односу на методе једне рационалне науке. Међутим чак и кад бисмо употребили одабирање вишега реда него што је природно одабирање, веома је сумњиво да би нас та метода приближила остварењима живога света.

Оно што одлучно треба оповргнути, јесте веровање да физичкохемијско проучавање исцрпљује биолошки проблем, да је живот чисто физичко-хемијске природе у обичноме смислу, услед чињенице што је та механика у њему садржана. Као што то примећује Млејв Воћт, није се могло очекивати да се применом физичко-хемијских метода на живот открије ишта друго сем физичке хемије.

Фундаментална разлика између физичкога света и живота огледа се исто тако у судбини општих теорија изложених поводом њих. У физици добро засноване теорије одједном отварају широке видике разумевању феномена; мноштво разноврсних чињеница се налазе повезане, разврстане, објашњене. Тако је било са теоријом универзалне гравитације која је унела реда и складну једноставност на небесима и објаснила мноштво чињеница које су се затим сврстале под њену заштиту. Исто тако је теорија јона нашла у чињеницама многобројне потврде, да би надвладала у хемији и у физици. Ове теорије уместо да поделе научнике у противничке таборе сјединиле су их у једнодушности. Једино у биологији има теорија које се односе на физичку или хемијску страну живота, као што су теорије о одржању материје и

енергије у живоме бићу, које могу да се упореде у том погледу са теоријама хемије и физике. Али чим су у питању феномени својствени животу, као што су прилагођавање, инстинкти, утилитаран карактер физиолошких механизама, еволуција живога света и само порекло живота, ниједна до данас постављена теорија не може се упоредити

својом судбином с теоријама у физици.