Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 95

ПОГЛАВЉЕ ОСМО

БИОЛОШКИ _ФИНАЛИТЕТ И ЉУДСКИ ТЕХНИЧКИ ФИНАЛИТЕТ. — ИДЕАЛНО ОБЕЛЕЖЈЕ КОЈЕ ВЛАДА И ЈЕДНИМ И ДРУГИМ. — ЕВОЛУЦИЈА ЖИВОГ СВЕТА И ЕВОЛУЦИЈА ТЕХНИКЕ НИСУ ВОЂЕНЕ ИНТЕРЕСИМА ЖИВОГ БИЋА. ИНДИВИДУАЛИСТИЧКИ КАРАКТЕР ЕВОЛУЦИЈЕ ЖИВОГА СВЕТА И ЉУДСКЕ ТЕХНИЧКЕ ИНВЕНЦИЈЕ. — ПРИВИДНА ИСПРЕКИДАНОСТ БИОЛОШКИХ ИНВЕНЦИЈА И ЉУДСКИХ ИНВЕНЦИЈА.

Жива бића имају сва обележја производа једне сврховитости, једне “намерне инвенције". С друге стране једно живо биће, човек, извор је једне моћне финалистичке инвенције из које происходи његова материјална цивилизација, његове уметности, његова техника.

Ако су те две моћи инвенције, биолошка и људска, својим пореклом у извесним узајамним односима, као што то ми претпостављамо, мораће се наћи дубоке сличности у њиховој интимној природи, испољене њиховим материјалним остварењима, живим светом и људском техником. Ти производи мораће одавати један исти стваралачки дух, мораће носити исти печат порекла.

Да бисмо проверили ову претпоставку, погледајмо прво које су главне одлике еволуције живога света и еволуције људске технике.

Потпуно је очигледно да еволуција живога света има идеално обележје у томе смислу што она није вођена индивидуалним интересима за одржавањем нити је управљена ка некој већој способности за живот и за борбу. Да је еволуција била резултат селекције кроз борбу за опстанак, може се тврдити да би имала сасвим други ход и да би садашњи живи свет имао сасвим друкчији изглед од овога којим се нама приказује. У том случају морали бисмо констатовати да се способност за живот повећава са напредовањем еволуције; и дуж целе з00лошке и ботаничке лествице морали бисмо констатовати, бар за један исти ниво живих бића, да организми који се налазе на било којем