Čudan svet : roman

90 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

гани не нађу и не убију. Тако је тумарао на несигурно чак до пред зору. Од страха и умора сасвим се истрезнио. Кад зора заруди, а он се обазре, не види никога, па легне у један јендек да се одмори. И сан га превлада, и доиста дуго би спавао, али га неки ловачки керови пробуде. Наиђе на њега један ловац, упита га шта јег Ђока му каже како је прошао. Ловац га зове да иде с њим до черге, да их похвата. Ђока не сме, а и далеко је, но реши се отићи у варош, и ту код суда Цигане тужити.

Тако и буде. Ђока, како стигне у варош, одмах оде у вармеђу, јави целу ствар, и одмах се пошаље потера да Цигане похватају. Циганке су нашли код куће, а Цигани се расули којекуд по вашарима, док и њих једног по једног похваташе.

Ђока оде кући, но сад није могао више околишити, већ је признао све што се с њим збило и пред Ружом и пред Јаковом Чивутином, и пред целим светом. Једни су га сажаљевали, други су га исмејавали. Но Ђока је велики дух, он није клонуо, но како се одморио и од боја к себи дошао, уздао се на вармеђу и њен суд. Он је држао да, када су само Цигани ухваћени, новци му неће у штету отићи, јер код Цигана лежи још врећа дуката, па ће му се још и трошкови накнадити.

И доиста, суд узме Цигане на испит, дозову тамо и Ђоку. Цигани неће ни о чему што да знају; она четири Цигана и пети Рашко баш кажу да Ђоку не познају, да га нису никада видели. Баба Циганка признаје да је Ђоки карте бацала, али то није ништа; Ђока на то каже да је само дао на младу Циганку десетицу среће ради. Сад опет стара Циганка одговори да се Ђока у младу заљубио, купио јој хаљину и мараму, и од мужа ју одмамио, а да је бабу подмитио. Млада каже да је све тако. Ђоку, кад то чу, мал није шлог ударио; а Таландур поче протестовати да му је Ђока жену отео, па неће сад с њом да живи, и иште да се Ђока као бракорушитељ каштигује.

Ђока од ове истраге мал није полудео.