Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 89

Цигани одмах као вране на банке нападну, и поделе се.

— Хајд", Рашко, да му бројимо; — дед, куме, дај твоју кесу амо.

Ђока рашири кесу. Цигани броје.

На једанпут чује се велика ларма, њих четворица хукну унутра.

— Ха, лопови, дакле ви се без нас делите! Удри га!... уби га!...

Сад нови гости угасе жижак, па стадоше један другог ћушати, све пуца на све стране, деру се, Јјаучу. Ни сирома Ђока није ту поштеђен, већ и њега стану макљати; виче он у помоћ, али ништа не помаже; можда је он од свију највише тучен, јер највећма се дере. Сад Ђока и у самом шкрипу сети се да је то превара, издајство, па гледи да се какогод кроз черганска вратанца провуче, а Цигани канда само то хоће, једнако га к вратима гурају, док једаред једва се Ђока провуче, и сретно избегне.

Како Ђоке нестаде, а Цигани запале жижак, па Ђокине новце поделише.

Они дукати у великој врећи били су само на врху дукати, а под њима је било десетак, двајест талира, а оно друго је био сам песак.

Оне две Циганке код „Две роткве" једна је била мати, а друга жена Таландурова. Она женска, што је са Ацом кувала, била је његова сестра. Кад се Ђока с њима код „Две роткве" састао, за то је Таландур знао, то је тако било уговорено. да се он уклони, а мати да му баца карте, да га у надању поткрепе. И први и други пут кад је Ђока у черги био, те две женске биле су у трећој черги скривене, да се не би Ђока досетио да је то уговорена превара.

Цигани су тако свој посао по својој жељи израдили.

А сирома Ђока Гроздић >

Ђока је, кад избеже, ударио преко ливада, јаруга, јаркова, само да заметне траг, да га Ци-