Čudan svet : roman

134 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

сад је готова и с њом барабарити се, јер јој Кресовић то саветује, а Пела не може да са Кресовићем раскине. Кресовић је њен и остаће њен, јер је Дерентовљев већ стар, па кад умре, а она се поткожи, тек онда ће за Кресовића поћи. То јој је била и пре прва и последња мисао.

Баба-Ружа одлази кнежевој кући, особито кад кнез није код куће. Код кнеза пуна кућа, амбар увек пун, чардак пун; ни сам кнез не зна колико има хране. И кад што прода, једва се познаје.

Кресовић добро се живи са Гавром пандуром. Тај и онако мора често кнежевој кући званично, па ту је сад најбоља згода. Кад Пели или Кресовићу новаца треба, Кресовић тек пошаље баба-Ружу, која каже колико треба, па кад кнез кудгод оде, Пела напуни џакове, пандур баци на кола, покрије сламом, па управо Кресовићу. Кресовић после однесе Јакову Чивутину, и ту се погоде. Што Чивутин даје то се мора примити, јер се храна натраг не сме носити. Новце Кресовић са Пелом подели. Баба-Ружа добије ракије, вина, плећке, масти. О том кнез Сава никад ништа не зна.

„Да би Пела кнеза увек у својини имала, морао је сиромах кнез свакојаке манђије јести и пити. Тако, најео се ваздан голубијих срдаца, печених мачијих очију и џигерица, и попио је којешта, што се не може ни исказати.

Кад је кнез гдегод изван села ишао, онда Пеле нема код куће, но држи се код баба-Руже тајна вечера, па је ту и Кресовић. Наравно, све то иде о кнежевом трошку.

Ако је у околним селима светковина, ту је увек и Пела, па у колу ма из далека Кресовићу намигује, а на Кресовићу фина ћерћели кошуља што је Пела дала начинити.

Кресовић троши као први хирош, али све то плаћа амбар кнежев.

Каткад забаса Кресовић у кућу кнежеву, па се ту части. Али једаред му преседе. Кнеза нема код куће, а он једно вече части се код кнеза. Није

| даће а ава ата по

Бија.

)

даљи да а па

а ис пао а ас.