Čudan svet : roman

РАИ а а И А ЕН ит Рт ИЛА КИ

142 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Машина страховито звизне, али Ђока поплаши се, стане бежати, и једва га Кресовић достиже. У страху мишљаше да то мора бити каква аждаја, што тако звижди, а и пре тога доста му је већ било, јер држи да овде нема са чистим духовима посла. Опет га Кресовић ублажи, докаже му све како та ствар иде.

Купи билету, па опрости се са Кресовићем, и седне у ајзлибан.

Ајзлибан већ иде.

Кресовић се кући сретно вратио, и то како сретно, јер је на путу наишао на једног усамљеног | коња, и тако, место са два, дошао је са три коња – кући,

Ђока чуди се где се нашао; гледи кроз пенџер, чини му се канда је у каквом кавезу; са сељанима упознаје се, пита је ли далеко Пешта» Они га поучавају. Али већ и Кресовић пре тога казао му је како пут води, како ће се свуда владати, јер је он био као солдат и у Пешти и у Бечу.

Кад ајзлибан гдегод стане, онда Ђока извуче из торбе што је за се приправио, а има у приправности и чутуру, те једе и пије, па нуди и свог комшију, који га на ајзлибану упућује.

Једаред већ стигну у Пешту.

Ђока изађе, па распитује куд се овде иде у Беч. Једва се могао помоћи, јер га нису одмах разумели, но после известе га да мора чекати до Ујутру.

Ђока, да употреби празно време, упути се у варош, да види Пешту. Кад је видео грдну ћуприју на Дунаву, убезекну се; па онда силне те велике куће, неописане дућане; па уздахну како се овде лепо живи, како је све то сама госпоштина — сирома не зна покрај тих палата колико је сиротиње, која је више гладна, него ли сита, и која много горе живи него ли сељани. Стане пред јед-

_ним дућаном, пун дућан разног господског рува, а једна фигура стоји обучена код прага као на стражи. На њој леп шлафрок, жуте ципеле, на глави