Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 147

порцијун живе. Падне му опет на памет цар, како је добар, па жао му је што није ту Пушибрк и Јеша Берберин, могли су што код цара за пашњак израдити.

Стигне у Пешту. Ту се опет распита за дољни пароброд, па се спусти доле, изиђе код вароши О., да јави учитељу Раваилу, како је био кад цара.

Раваилу је врло мило било, кад је чуо како је његова молбеница од цара примљена, и сад му је жао тек што није за њу више од једне десетице узео.

— То ми је драго, пријане, рече, што је ствар тако за руком испала, јер кад цар једаред каже: биће! ту не сме фалити, јер царска се реч не пориче; но ваљда ћу јошт добити од тебе какву печенку.

— Јошт данас!

Ђока оде и доиста купи прасе и однесе учитељу. После тога оде тумарати по вароши, и уђе у биртију. Ту пандури пију. Ђока се међу њих помеша, исприповеда свој пут, како је био код цара, шта му је цар рекао. Сви пандури тврде да Ђока мора процес добити, а Ђока за њихово важно уверење захваљује се тим, што пандурима плаћа вино.

Ђока нађе прилику, и оде кући.

Ружи преда мараму, детету играчке, па јој после све исприча. Ружа се радује.

Сад потражи Кресовића.

— Добар дан, Петре, јесмо л здрави»

= Ој Ђоко! откуд тиг Нешто си се угојио!“

— Није ни чудо, каква сам пива пио! Сад му све редом исприча.

— Дакле, видио си и цара, видио сам га и ја, ал ја сам га видио у солдачкој униформи на паради.

— Брате, не да је човек, већ не могу исказати, каква је то голема људина! — Марко четник није ништа спрама њега. Сад само морам чекати

108