Čudan svet : roman

ПРЕДГОВОР хш

поглед у људске односе, дубљу филозофију живота, виша становишта са којих би се осматрало.

Сваки романописац својим делом покаже увек и своју филозофију живота, своје становиште према њему. Ма колико и ма како да је миран и објективан стваралац, ипак јасно искаже како се: односи прима животу: начином који повлачи линије живота, избором доживљаја, својим стилом. Из сложене животне стварности која је у непрестаном току и безбројним односима уметник, у роману, извуче један део, онај који он може и онако како он види и уме да сложи и изрази. Сваки материјал је оживотворен уметниковом индивидуалношћу, која мора да се покаже у делу. У њему уметник употреби своје искуство, ствара слике своје маште, покаже моћи и могућности свога интуитивног учешћа у животу, и увек покаже свој став према доживљајима и личностима. Цео дух једнога писца документује се у његовом делу. Јаков Игњатовић није био уметник који би се дубље уживљавао у људе, који би могао да се интуитивно пренесе у њихово животно осећање и да заборави себе. Он је љубопитљиви посматрач који ужива у комешању разних темперамената и у живописним односима који из тога произлазе. Неудубљен у душу људи, не може ни да има јаче самилости, већ свет посматра са извесном иронијом, и према томе у својим романима највише се понаша као хумо„рист, али као хуморист нарочите врсте. Иронија његова не изилази из једне сложеније и врло јаке интелигенције која се смеје смешном у људским конвенцијама и односима пошто их је протумачила и сазнала, нити својим хумором пропраћа смешне положаје и поступке иза којих ипак види људску душу, и сажали се на њу. Његов хумор је исмевачки и подсмевачки. Његовом оку ванредно се свиђа људски метеж, и он га задовољан прати. Несрећног Ђоку Гроздића без икакве самилости води од клопке до клопке које му спремају и у које упада, и осећамо да Игњатовић чисто ужива