Čudan svet : roman

8 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

који сада с њиме седе, нису баш за његов посао последњи људи. Пушибрк Стојко није био спајиски човек, али зато поштен ипак и праведан. Сава, мада је био мало добар са спајилуком, ипак Стојко је признавао да је Сава био кнез у свом реду. Па Сава рад би за се задобити Стојка. Кресовић је добар за врбункаша, он зна како чије срце дише, па зна и заварати и премамити и задобити. Па баш и сам Ђока Гроздић има своје људе, које је частио, које части и које ће частити.

— Ма шта си се тако усићио, Саво, кад ти баш ништ' не вали; све нешто мудрујеш. Хајд' да те начинимо опет за кнеза; истина, мало си на спајиску страну, ал' опет тукао си потричаре и ниси мито примао — рече Стојко.

— Зар ти, Стојко, мислиш да се ја грабим Кнежевине Па, фала Богу, мени ништ не фали, а имате доста млађи' људи.

— Није баш ни тако, баћа-Саво! Који се једаред научио заповедати, том није ласно слушати лошија од себе; који окуша једаред сеоске куће, остаје му слатка навек; зато прими се ти тога, па да пијемо са касиром! — рече Гроздић сасвим неВино, па прстом своју лулицу чарака, па гледи на Саву, шта ће он рећи, и не мислећи да ће се баћа. Сава на то ражљутити.

— Тако ми овога светога Ђурђа овде, кога славим, тако ми никад не помогао, ако ја крајцару мита дам за кнежевину! Ти си хуља, Ђоко, ако то смеш казати! — рече ражљућен Сава, погледа на икону светог Ђурђа, па песницом о астал удари.

Баш над главом висило кандило, а пред иконом светога Ђурђа како је копљем аждају пробо.

Нико не сме љутитом баћа-Сави одмах да одгонетне, нег у магновењу, можда вента ради, сви на икону гледају. И доиста, имали су и шта гледати, јер је ту икону Сава купио кад је сина Милоша сретно од регрутације ослободио, у Новом Саду, за добре новце, за једну потпуну десетицу. Што се тиче самог св, Ђурђа, нек нам Бог опрости грехе,