Čudan svet : roman

68 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

М

Ђока Гроздић чека да се једаред његов процес против Пецкошића започне. Већ неколико недеља прође, а још не зна шта је у ствари. Већ намерава сам ићи у варош, и већ је приправан, кад али једанпут стиже и од фишкала позив да Ђока дође у варош. То он једва чека, али без печенке неће ићи. Купи једно лепо прасе, па оде у варош.

Кад дође до господина Берберића, уђе у кујну, али онде га већ дочека госпођа /Лујза. Гроздић назове добро јутро, и пита је ли господин фишкал код куће2 Јесте. Госпођа Лујза уђе да га пријави. Гроздић међутим извади из џака прасе, па му заврће реп, да цичи, да фишкал чује. И доиста, цика та допала се г. фишкалу, познао је по гласу да је прасе дебело. Томе се није ни најмање чудити, јер је г. Берберић у таквим стварима врло практичан био, јер су му се сваки други-трећи дан такви презенти доносили, па већ је познавао скалу гласова такових четвороножних животиња, а по скали опет стање здравља тих животиња. Фишкал зове Гроздића унутра. ;

— Добар дан, господине, ево донео сам печенку.

Прасе страшно се дере.

— Носи, човече, у кујну. Уф, пропиштале ми уши!

Није требало Ђоки у кујну ићи, већ госпођа Лујза ту се створила и прими прасе.

— Знаш, зашто сам те звао

— Не знам, господине.

— "Да ми потпишеш пуномоћије — све је друго у реду — па да се суду преда. Знаш ли име потписати 2

=== Не знам.

— Знаш ли крст направити»

= То. знам.