Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 69

Сад фишкал уђе у канцеларију, и доведе два млада човека, који ће написати „предомноју“. Један од њих потпише Ђокино име.

— Како се зоветер

— Ђока Гроздић — праве сам вере српске.

Кад писар потпише, да Ђоки перо у руке и покаже му место на папиру.

— Овде потпишите крст ако знате.

Ђоки у руци перо дркће, већма нег кад холбу држи, намала крст као неке вериге, али опет је крст, бар код суда се за такав држи. Сад писари корамизују.

— Сад смо готови, можеш ићи кући, па кад те будем требовати, поручићу ти.

Отправи га фишкал.

Ђока после свршене операције оде. Кад изиђе, мисли се куда ће сад, или код „дебеле Насте“, или код „седам Шваба“, или код „веселог Швабе“. Код „веселог Швабе“ већ је био, сад хоће да види како је код „седам Шваба“, па оданде ће после код „дебеле Насте“. Имао је још неколико форинти, па му није ни бриге.

Дође до „Седам Шваба". Ту на цимеру намалани су седам Шваба, како су копљем напали на једног зеца. Ђока да си одмах пива донети, па наручи роспрадле, одмах два пута, и то је казао само да буде много бела лука. Ђока пије, па гледи на дувар, а тамо разних молераја што Ђока није никад видео. Тако смеје се, кад виде једну слику, где један у фраку другом Шваби вуче зуб са онаким кљештама каковима се вуче код нас клин; и гротом се насмеје, кад види другу слику, где један дебео старац клечи пред својом бабом, а она му прети метлом, ако не буде слушао.

Донесу и роспрадле. Ђока лепо поруча, кад ето и Илије Решетаровог, кога згода такође на пиво и роспрадле доведе. То је био један од бољих његових пријатеља, весељак као и он. Кад су оба с ручком готови, договоре се да иду „дебелој Насти“.