Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 71

— Сад види добро, Ђоко, није ли мањи Краљевић Марко од тога Словака, ал је шири у прсима и страшнијег изгледа.

— Јест, право имаш, Илија! Мањи је Марко, ал је силовитији, жао ми је што нисам питао тог Словака колико центи дићи може.)

— Бадава — нема под небом Марку пара! Шта ту колико центи ће дићи! — Марко кад дрво стисне, вода из њега цури!

— Право кажеш Илија! Нит је било, нити ће бити јунака као Марко!

Сврше и тај посао, па заседну; риба је већ на столу. Једу, пију, кад наједаред започе Гроздић о своме процесу говорити, и све Решетарову исприповеда. Одмах на то да још холбу вина донети, али Решетаров, видећи Гроздића тако добро расположена, све му је давао за право, на послетку и он сам је уверио Гроздића да процес мора добити.

Кад је већ свачега доста било, а већ и новци Гроздићеви су при крају, дигну се и оду. Још је Ђока имао толико пара да може успут у чарди чашу вина попити, па тако после сретно стигну кући.

Код куће Гроздић жени приповеда шта је код фишкала свршио, и сасвим је задовољан, и тек чека кад ће од суда тужба доћи против Стеве Пецкошића. И доиста, није прошло осам дана, а тужба је већ у шакама. Кад то чу Гроздић, врло се зарадује. Но Пецкошић договара се са паметним људима, и закључи да и он фишкала нађе. Препоруче му господина Лаврентија Лисовића. Пецкошић оде у варош, и погоди тог истог фишкала.

Сад се узбуни цело село, једни држе Гроздићу страну, други Пецкошићу. Многи Гроздића плаше да ће изгубити процес. 1

Кад Гроздић чу да је Пецкошић фишкала себи узео, мало се поплашио, и то у толико већма, што су му уши набили да фишкал Берберић са фишкалом Лисовићем не може на крај изаћи. Лаврентије Лисовић! Гроздићу је и само име