Čudan svet : roman

72 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

страшно. Предомисли се да иде опет у варош, да јави своме фишкалу како је себи Пецкошић фишкала узео. Жена му на то пристане, и још му је морала коју форинту дати од оне десетице коју јој је од првог пута предао.

Гроздић оде у варош, па управо Берберићу, коме јави да је Пецкошић себи узео за фишкала г. Лаврентију Лисовића, па да буде на опрезу. Берберић му каже да ће он већ своју дужност чинити, суд ће о томе решити, а Ђока нек иде кући.

Ђока оде, но је ипак замишљен, па сад тражи какву малу биртију, гдегод у заклону, где може пити и мислити се. Тумара којекуд, па наиђе негде на страни на једну врло малу биртију, код „Две роткве". Овде га, доиста, нико познат наћи неће. Ту сад уђе и да си донети јести и пити; ту нема ни роспрадле ни паприкаша, но само лука и сланине; рока је и с тим задовољан.

Ђока се страшно мисли, једнако му је Лисовић у глави, све се боји да ће Берберића надјачати. Дође му свашта на памет, шта би имао још чинити, само процес да добије, док једаред смисли да би најбоље било суд потплатити. Јест, али ту, мисли се, треба много новаца, откуда ће их добитиг Опет се мало разведри: та даће њему опет Јаков Чивутин — ту је још и земља и кућа!

Док је Гроздић тако шпекулирао, уђе у биртију један Циганин, и назове добар дан. Ђока је држао за срећу што је сад Циганина видео, воли нег да је поп-Ћосу видео; понуди га да седне, и да му чашу вина.

— Откуд ти, Цигог Седни, па испи чашу.

— Ја сирома тако путујем, да штогод заслужим. Еј, кад бих имао само каквог доброг човека пријатеља, па да буде и он сретани ја, — е мој "брате, само да ми нађеш каквог човека!

— Па говори шта је то» Нема никога ту.

Бирташ није био код куће, а бирташица у авлији нешто ради, а и онако за госте много не хаје, дуго треба лупати док дође.