Čudan svet : roman

78 ____ЈАКОВ_ИГЊАТОВИЋ

ништа интабулирано; добро је, може му дати. Јаков врати се и узме од Ђоке облигацију; даде му баш две стотинарке, Ђока је тако желео. Чивутин оде кући.

Ђока узе торбу, а у торби је кеса, па иде управо кад „Две роткве",

Кад онамо, а оно Циганин га већ чека,

— Како, куме, ти већ овде, ти си већ мислио да ја нећу доћи! | — Е знао сам ја да ћеш ти доћи; ко не би дошао да добије за стотинарке хиљадарке!

ДЕ Хајд хоћемо ли ићи>

— Хоћемо ићи, куме, ал знаш кад, тако после два сата; знаш, хоћу сирома да купим што ми треба у кућу, па да купим и крмећа меса, да те угостим и да купим вина, па онда ћеш са мном на моји коли у Силбаш.

Ђока буде задовољан, Циганин неће да оклева, већ оде, почем је Ђоки казао да никуд не иде, већ да га ту чека.

Ђока си да вина донети, запали лулу, наслони лакат, па се мисли, дуго му је време, рад би већ да је у Силбашу. Извади новце, па броји; стотинарке баш канда су сад из штампе изишле, па још две десетице и још два форинта, што је од жене искамчио.

Наједаред уђу две Циганке. Једна је близу шесет, а друга једва двадесет година прешла. Старица види се да је негда лепа била, а сад опет врло је паметна, оштроумна изгледа. На врату ђердан од дуката и талира, тако исто и на млађој. Какав је то образ» Најлепше дугуљаст, очи као тамна ноћ, које оно снежно бело у њима чаробно обасјавају, обрве танке и нежно угибнуте, трепавице јој криласте обустављају жарки зрак очију, нос фино савијен, брада мало дугуљаста, као у лучета, малом чаробном јамицом раздељена, усне румене као кармин, мало као пупољак одвијене; кад се осмехне канда јој се зуби са очима разговарају, а лепа, врана, а чичкаста коса спустила се