Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 79

у зуловима низ оба рамена спред и на прсима се саставила, лице јој је у дивној тој коси као у каквом оквиру удешено, 8 опругласто тело као у африканске газеле. Овакве су морале бити фараонске кнегиње, овако сам си представљао Клед= патру, дивну египатску краљицу.

Ђока Гроздић кад их виде убезекну се, које од паметна изгледа старије, које од лепоте млађе Циганке. Ђока, истина, није био леп човек, а није био никада ни швалер, али ту није ни чудо што се променио. Кад сравни Ружу са овом Циганком, каква је разлика! Ружа сирота није била лепа. Па колико има господе, којима би се срце стисло да је виде, а волели би и Циганином постати, само да буде њихова.

Ђока се љубазно смеши, упустио би се као у неку шалу, и мисли да би му то већ и добро стајало, па и онако је већ богат, па што не би и он проводио мало шалај миле!

— Баш добро дођосте; знате ли карте бацати» Зна ли ова млада ил' девојка бацати» Баш би' волео да ми она размеће.

— Сретан ти дан био! хоћу ти ја карте разметати; знаш ова је још млада, сад се тек учи. Мети штогод, да ти бацим.

Баба седне до Ђоке, а млада преко, да може Ђоку уочити.

Ђока извади један шестак и метне на сто. · Картара почне разметати, па стане, па се мисли. Ђока како је био нагнут, прст метне на нос и гледа баби у зеницу, а зинуо.

— У сретан час си се ти, човече, родио! На тебе небројено благо чека, и доста од тебе далеко, ал' ћеш га скоро добити. — А гле даље шта стоји... све сами дукати, талири.... такву срећу јошт нисам ником бацала!

Гроздићу цури вода из уста од жеље и радости. Циганка једнако му уздиже срећу. Једаред је свршено.