Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК.

Као што је познато, свако земљиште, па било ма каквога петрографског састава, утиче на људске заједнице и на човека, и то поглавито географским положајем, већом или мањом надморском висином и средствима која даје за развијање материјалног живота и људске активности. Али карст врши, осим тога, и један нарочити утицај који се на крају крајева своди на хемиски састав кречњака, а такво се дејство не може запазити на земљишту састављеном од нерастворљивих стена. Ја ћу изложити само оне од тих нарочитих карсних утицаја који се могу поуздано доказати, док ће остали бити само поменути. Примере ћу узети из динарског карста, јер се овде најјасније види веза између карсне природе и људског живота и рада. Намера ми је и то да подстакнем оне који живе на карсту да запажају и сабирају податке о утицају карста на људе и људске заједнице. |

Оскудица зиратне земље.

Карсне области су уопште сиромашне земље. Путујући кроз динарски карст проматрач убрзо запази оскудицу зиратне земље и пашњака. Много мање се то осећа у великим карсним пољима, чија су равна дна пространа и махом плодна. Сем тога је залеђе јадранског карста често покривено великим шумама које понекад представљају знатно богатство; местимице има погодног земљишта за земљорадњу

Штампано у „Гласнику Географског Друштва“, 1925., св. П, с. 1—1.