Cvijićeva knjiga

КАРЕТ И ЧОВЕК 67

и сточарство, нарочито, за гајење ситне стоке. Али и у самом залеђу динарског карста, а нарочито на падинама према Јадранском Мору, има пространих голих области које су кршевите, разривене или покривене шкрапама, и изгледају као карсне пустиње.') Зиратне земље има готово једино на дну малих вртача где се накупила црвеница. Сваки сељак тежи да има бар најмањи део ове плодне земље и због тога је дно вртача редовно раздељено између више сопственика; у јадранском голом карсту, на Мосору, видео сам вртачу чије дно нема више од хиљаду пе, а издељена је на осамнаест власника; често припадају већем броју сопственика и дна малих вртача, где појединци имају само по неколико квадратних метара зиратне земље. У овим карсним пустињама сељаци крче кречњачке кршеве и праве њиве; они разбијају најчвршће кречњачке блокове помоћу барута или динамита, а остале по том искрче нарочитим алатима за вађење стена. Накупе црвенице из пукотина и носе је тамо где је кречњачки крш искрчен; често се види читава поворка жена којеу врећама носе ђубре да га растуре по искрченој површини. Позната је терасаста култура карактеристична за целу медитеранску област: подижу се зидови један изнад другог („сухомеђине“) и иза сваког зида набаца се црвенице. Овако, а и на друге начине, радили су становници ове области у току векова да увећају површину зиратне земље. Али скоро редовно после извесног низа година крчевине и зидови опет пропадају због карсног процеса: отварају се пукотине, црвеница пропада у

1) Пустињски изглед карста од мора до Св. Јуре, највишег врха на Биокову, особито је верно описао Др. Радивој Симоновић (Врокоуо Шу. Рјашпаг, 1924. год.) „од нас па све до Св. Јуре грозна таласаста сива камена пустиња на којој се само смрека овде онде црни; нема више ни оне шуме која је на карти забележена јужно од Троглава. Ужасна сиротиња! Цијело надгорје је прави лабиринт и гола пустиња. Ишли смо из долца у долац, из вртаче у вртачу. Око вртача голе пречаге и голи обли врхови. У дну долца нема ваљда ни један хектар земље, а подељена је на 14 дијелова“.