Cvijićeva knjiga

КАРСТ И ЧОВЕК 79

тиле корена. Шуме су се развиле чак и тамо, ма да много спорије и слабије, где су их само чували од стоке, нарочито од коза. Такав је случај око Храснога (куда пролази пруга Метковић—Дубровник), где се данас виде већ велике површине покривене жбуњем и мали комплекси шума.

Из овога што је напред изложено јасно је, да се ни типски карст медитеранске климе не противи развитку шума. Он је сасвим без шума, као што је данас јадранска страна динарског карста, услед вештачких утицаја, услед горосече, која се вршила у току векова у овим областима старих цивилизација: римске, млетачке и дубровачке. Осим тога, шуму су јако сатирала многобројна стада коза, које су овде радије гајили него остале домаће животиње, а и данас их још гаје у мањој мери. Најзад, чести су још и данас шумски пожари који настају непажњом пастира.

Због природних узрока, које смо поменули, једном затрвене шуме у јадранском карсту тешко су се поново подизале. Да би се савладале ове природне тешкоће, потребна је интервенција човека. Свуда где је ње било, шуме су се опет подигле.

Али не само да је могућно подизање шуме на карсту људским радом, већ је то несумњиво једно од најважнијих средстава да се смање, и можда сведу на праву меру, поплаве карсних поља. Јер се у пошумљеном карсту, у току времена, 06разују живица и орница: растварањем које сокови од корена и жила врше на кречњаку, опадањем лишћа које труне, и нарочито тиме што створена земља зачепи пукотине и спречава отицање воде у дубину. Услед тога ће се смањити количина подземне воде, која кроз канале притиче у карсна поља, а тиме би поплаве карсних поља постале мање високе и краће време трајале.

Можда ни у каквом другом терену човек не може више утицати на целокупну привреду земљишта, него у карсту. А ти радови су сада теку првим почецима.

~ == === 8»