Cvijićeva knjiga

18 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

како снега који је тако благотворан за развијање шума. А међутим дува бура, веома снажан ветар који чупа из корена и најкрупније дрвеће, а ситније повије и спречава растења. Бура, која дува са брзином од 800—1500 м. у минуту, чисти земљиште односећи црвеницу па чак и дробине кречњака и њима еродира, местимице, на јадранским падинама, нарочито на превојима; поред тога бура још више исуши земљиште. Чак и у залеђу (Загорју) има стеновитих и голих партија на местима где је земљиште састављено од чистог кречњака, јаке фисурације и где је локална бура врло силна. Услед ових утицаја, потпуно је онемогућено образовање једноставног покривача од ливада и пашњака, тј. од биљака чији корени дубоко не продиру. Ти утицаји ометају и развитак шума али га не могу потпуно спречити, осим у шкрапарима, кад су ови изложени и снажној бури. На против, на другим местима, која су заклоњена од ветра и где се не пушта стока, вегетација ухвати корена и развија се сама од себе, тако да може бити чак и шума. Због тога су и могле бити пошумљепе неке партије јадранског карста. Ја сам пратио пошумљавање околине Трста последњих деценија. У време моје прве екскурзије, 1890. године, трстански карст био је скоро исто тако го као и далматински; од тада су га почели пошумљавати. По упуству аустриских шумара, копане су у кречњаку рупе од 40 ст. у пречнику и 30 ст. дубине, које су по том испуњаване глином од распадања, и у њих је засађивано шибље и дрвеће, нарочито црнобор, који се најбоље одупре и прилагоди утицају карсног земљишта. Саднице су чували од стоке „оградама“, зидовима од наређаног камења. До 1900. године засађено је у околини Трста 20.000 дрвета. Пролазећи поново кроз трстански карст 1924. године, видео сам читаве просторије под жбуњем и шумама. (Он не чини више онај некадашњи го, кршан, очајан утисак. Исте методе пошумљавања примењене су изнад Сења, у Лици и у неким крајевима Босне и Херцеговине, где су шуме од тада ухва-