Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 2.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 19.

ма и приближно да би одредили — у нас те ријечи и тога броја нема!! Ево ближи појам о небесном пространству: свјетлост у свакој минути .^прелети око 42.000 миља пространство изме^ земље и најближе к н.01 звијезде и прелетиће за 4 године, а да би достиго земљу од најдаљих и једва примјечавају 1 шх за нас тачки требало би времена бар око 20 милиона година. Избројано је, да ако би с парним колима путовали на сваку секунду по 6 миља и при том путовали и дашу и ноћу, тада би до сунца дошли само за 400 година а до непокретне звијезде која је нашој земљи најближа, дошли би само за 108 милиона година. Наука је очевидним фактима доказала, да је наша земља једва замјечавајућа тачка у васиони, да је она један од најнепримјетних сапутника сунцу, а у сравњењу са другим тјелима небесним она је не више но једно зрно пијеска. Спустимо се с небесних висина на обитавајућу нашу — малу планету земљу и овдје прп сасвим пажљивом расмотрењу створења — сусрешћемо та бесконачна својства — свемогућство, премудрост и благост Творчеву. Наша земља која је Богом утвр^ена ни на чем, по изразу црквене пјесме, више од 7000 година, служи предметом изучавања и испитивања код многи учених људи; међу тим много и много има којечега што им је непојмљиво шта се на њеној п о в р ш и н и или у кори налази, а њена унутрашњост јошт им је мање доступна за испитивање и изучавање. Знаменити природњак Броњар говорн: „ми смо сишли са земљине површине, да би колико је могуће дубље проникнули у дубљину њену. Но срав-

њивајући дубљину до које смо достигли са дужином земљиног попрјечника налазимо то, да смо тек разровили земљину поврншну" и т. д. — Тешко разумијевамо, рекао је еврејски мудрац, шта је на земљи и шта у руке с трудом добивамо; а шта је на небу — ко ће исљедити?" (Прем Сол. 9, 16). Када човјек очима погледа на небо и на капљу воде, онда —- како тамо, тако и овдје види неизмјериме области свијета и нигдје не налази граница творењу Божијем, које је све у најбољем поретку и са осталим творењима Божијим стоји у некој хармонији и органској свези. Всја мјероју и числом и вјесом растоложил јеси , говори премудри обрачајући се Богу. (Прем. Сол. 11, 21). Природа као што се види сложена је из разноличних, и шта више, једно другој — противних стихија као на пр. топлота и хладноћа, сухоћа и влага, ватра вода и др. и ипаа све је у њој саједињено у једно цијело. Све је предвиЈјено и у напријед одрсфено у њеном саставу и устројству; свакој је ствари дано толико силе колико јој довољно за њено биће и назначење, показан пут, одре^ено вријеме, постављене границе и дана одређена мјера тако, да не би једна ствар другој сметалај а напротив, да би свака саучаствовала општем поретку и сама строго се истог држала; све је строго потчињено одре^еним им законима; од највећих тијела која се у пространству небесном находе, до најмањих која се једва примјећују пужући по земљи. Свему је дано своје приличеће устројство. Не само велике части творења, но и све најмање, добиле су своје биће н форму (изглед) од руке једног највећег и најмудријег Творца преблагог Бога. (Нае.тавиће ее)

Ријеч о псовки.

Овај порок од скоро почео је увлачити се у наш народ и како који дан, мјесец и година све више опажа се и продире

и у села која су ближе вароши. По варошима и кућама, дућанима, на тржишту, у друштву и другим мјестима чују *