Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 3.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 35.

и љепоту земље на којој се прељевају плодне ливаде богате шуме и пданпне, виеока брда и широка поља, кроз која се вијугају биљурне ријеке и хладни хладен ци — тај поглед изнуди јој у души побожно размишљавање о највишем Бићу, те ће окренувши се својим сапутницама — безбожницама — упитати их: „Ко створи све ово што видимо —• небо. мјесец и звијезде? Чија је рука створила поља, башће, горе и воде?" Оне околостојеће ње одговорише: „богови златни, сребрени и дрвени, којих отац твој држи у палати својој и клан.а им се, — они су створили све то што видимо". Разумна Варвара чувши такав одговор сама у себи помисли: „богове које мој отац поштује створени су рукама човјечанским, — златне и сребрене направио је златар мајстор, дрвене дрводјеља. Како су ови изра^ени богови могли створити овакову свијетлу висину

односно моралног Позив родитеља, сам собом, већ доводи к томе појму, да су они дужни бринути се о моралном васпиташу своје дјеце. На њима лежи света обавезност да, колико год могу, угушују сјемена покварености, која дјеца добијају још у њедрима њиховим, и да од своје дјеце спремају добре раднике у дому Божијем, вјерне и корисне синове цркве и отачаства. Но да ли има много таквих родитеља који разумију, или још боље, -—• да ли многи испуњавају ову обавезност, к;и:ео треба? Са сажалењем морамо рећи, да под именом васпитања већи дијел родитеља неразумију ништа друго, него или само једино физичко одржање живота своје дјеце и припремање њихово само за земаљску будућност, или осим тога, обучавање њихово свему, —- свему осим благочестија, које је увијек и за свакога корисно, (Тим. 4, 8.) т. ј. на образовање срца обраћају мало, или сасвим нимало

небесну и овакову љепоту земну — сами неимајући могућности ходити ногама и радити рукама?" Дању а особито ноћу она је у себи размишљавала: „Мора бити да има такав Бог кога није рука човјечанска направила, но Он сам од себе има своје Биће, који је и ово све руком својом створио. Један мора бити који простире ширину небесну и просвјећава с висине сву вселену зрацима сунчаним, свјетлошћу мјесечном и блистањем звијезда, а земљу украшава дрвећем и цвјетовима, напуњу јући је ријекама и изворима. Један мора бити Бог ; који све држи, уређује, оживљава и о свему промишљава". Тако је размишљала дјевојка Варвара и ако је од свију страна била окружена самим многобошцима, почевши од њеног родитеља Диоскора, па до најнезнатнијег слуге у двору њеног оца. (Наетавиће се.) ) еавјета васпитања дјеце. необраћају никакве пажње, а међу тим, као што искуство и слово Божије увјеравају нас, да је срце главна чињеница у животу човјечијем, и да, ако га неоросимо у самом почетку благодатним струјама закона Божијег, то ће оно кроз вас живот човјечији истачати (прољевати) из себе само мутне потоке злих помисли и дјела, и сљедствено оно ће бити као извор несреће за човјека, не само у вјечности, но баш и у садашњем животу. „Начало ирвмудросит " ; говори премудри, јесте „страх Госмоден" (приче 9, 10.) Ово је крајеуголни камен, који непремјено треба полагати во главу угла, т. ј. при самом почетку васпитања, када је срце дјечије још слободно од свију упечатака. — Оступања од правила уопште су у сваком добром дјелу штетна, но при васпитању дјеце особито су пагубна, (убитачна) јер, тек што она почну да мисле, већ се у њима показују знаци првородне покварености, који знаци по- *