Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 10.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 1.

зијским, не на^ох ни једну српску; или их можда и непоказују, као ни грчке. Има такоЗјер шпањодских и другијех са запада, па и једна Наполеона Бонапарте, о чему ћу на другоме мјесту говоритм. Узалуд сам се трудио да на^ем оригинал онога писма, које је Херцег Стјепан писао синајским отцима између 1446—9.; а Србул,е, ме^у којима има и бугарског шакописа, и које се налазе у главној библиотеци, преписао сам њихов главни наслов и биљешке, и то оним редом, како су ми их пружали у руке, Кад не смију свештеничка либ 1. Свештено лице не треба никад да под капом у св. оитар улази, јер је овај „Свјатаја свјатих", но пред улазом (на мала било јужналијена или сјеверна-десна врата) има се скромно поклонити и прекрстити, и скинувши капу, улазити. Ушав, нека прво св. трапезу благовјено пје.шва, па поклонив се присутној браћи у Христу, стане на пристојно мјесто. У олтару не смије никада под капом бити. 2. На вечерњи скидају капе своје свештеници изван олтара стојећи само о маломвходу; и ако је вечерње празнично: кад се почне појатп тропар испред б !агосил>ања хл>ебова, а мећу капе кад се свршп то благосил,ање. 3. На јутрењи скидају такође капе, кад се чита ЕванђелЈв, и кад се поје „величаније" (гдје је ово обича]) насред цркве пред нконом; и за тим кад се поје „Величит душа моја Господа", односно девета пјесма о празнику; и најпослије кад се поје на крају јутрења и Возбраној". — Служећи свештеник или ђакон не треба под капом да кади по цркви, кад се на ]утрењу поје богородична пјесма „Величит душа", или о празнпку девета пјесма канона, јер се слави и велича Мати Спасител>а нашег Приснодјева и Богородица. 4. На лптургији може навору дијелптп свештеник под капом, но кад се чита „Оче наш", и кад бива „Узношење Агнца" (вонмем „свјатаја свјатим"), и кад се по причасној дарови указују, има дијелеки навору свештенпк престати од дијелења, но окренути се олтару, скинути капу, и благоговјено прекрстив се отстојати, док се сваки од тих чинова не обави. А код указивања частних дарова, стоји док год не рекне служећи свештеник: „Всегда ниње п присно" крстећи народ частнпм путиром. (Ово се подразу-

те тај труд и ако није од велике важности, опет не ће бити ни сувишан за српске читаоце, као што је за мене било врло прнјатно виђети их у овој далекој африканској пустињи, и светоме мјесту, на тјемену горе Богојавља, освећеном мјеету православља, што га чува ово тврдо стјење, за побожно хришћанско знамење, ђе је и свети Саво Немањић пробавио 40 дана; и у давна времена било доста и српскијех синова, као што ће се виђети из записке серескога митрополита Јакова, писане 1360 године. (Наставиће се.) а да под капом у иркви стоје ? мијева гдје више свештеника при једној цркви има). За свештенике у столовима ван олтара који стоје, нека скидањем капа својих, односно излажењем из мјеста свога, примјером својим показују вијершша важност појединог одличнијег чпна. Тако треба да скидају капе при сваком малом входу, причитању „Еванђелија", кад се почне „Херувика", кад пође „Велики вход", кад се плаштаница изнесе на велики петак, и часни крст о Крстову-дне, треба да изађу из свога мјеста, те стоје док год се вход не сврши. Још излазе свештеници из столова, кад ће служећи отпочети оне Христове ријечи „Примите јадите" и „Пијте од неја", и стоје до краја „Достојна" ил „Ирмоса", а тако исто и кад се узноси Агнец. Свештеници скидају капе и кад се чита Оче наш, и стоје гологлави док се не почне појатп причасно; и опет кад се отворе двери п указује часни потир, а стоје гологлави док се не почне појати: „Амин, да исполњатсја", 5. Скидају капе, кад год се чита молитва благосил.ања или освећења чега (водице, грожђа, кољива, врбице и т. д.), прп призивању св. Духа, и при благодарењу, и кад се чита акатист Богородице. 6. Кад се пште благослов за који чин од архијереа стојећег у свом столу, ваља метанисати, и скинути капу кад му цјелива десницу, затим метнувши капу на главу, опет метанисати. У опште свагда и при свакој прилици гологлав цјелива свештеник архијерејску руку. 7. Приликом пак, кад се иде на поклон пред цара, краља, и у опште пред сваког хришћанског владара, скидају капе свештенпци, као пред Помазаником Божијим.