Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 4. Д.-Б. ИСТОЧНИЕ Бр. 1. ' гл Архијерејско поучење новорукоположеном свештенику, изведено из правила светих Апостола и светих Отаца.

Духовно чвдо! Тебе је сам Господ посветио у чин, рукоположењем моје смјерности, у присуству разумних сила Бзегових, као свједока, и удостојио те свршавати свете тајне, које желе изближе познати и сами Ангели. Одсад ће дакле твој задатак бити: дан и ноћ поучавати се у закону Господњем, и управљати се по заповијестима нреславних Апостола и по правилима светих Отаца, установл>енима на вселенским и помјесним саборима. Дал.е, читати приљежно књиге Светога Писма, које садрже у себи пут у живот вјечни, и схвативши прави смисао њихов, томе сходно наставл.ати и своја духовна чеда; јер само тако можеш спасти и себе и друге. Још ћеш и тиме удобно постики истинито разумијевање сакривене премудрости, ако се смиравајући душу своју постом, наставнику премудрости и податељу смисла помолиш с Пророком: „Ја сам слуга твој; уразуми ме, и познаћу откривења твоја. Тога ради л.убим заповијести твоје већма, него злато и драго камење" (псалам 119. ст. 125 и 127.). И онда ћеш чути од Њега овај дјејствујући и снажни одговор: „ Се дах закон Мој в сврдце твоје, и словеса Моја во уста твоја, да глаголети, јакоже ти заиовједах и . На ово те је дјело, чедо моје, изабрао Бог из средине браће твоје, поставившп те за пророка своме народу; јер нико не ступа у чин самовласно, него позван од Бога. Зато твори вољу онога, који те је изабрао и послао, да послужиш божијем Евангелију, придржавајући се Његових истина и не подмећући им смисао, који годи плотској вол.и твога срца. Повјери се свједочанству правпла, изданих од светих Апостола и светих Отаца на вселенским и помјесним саборима, па и свједочанству осталих божествених списа. На њима, као на камену вјере, подигни дом свега твога живота, а не на пијеску свјетских сујета, како ти не би могли досадити ни олује, ни валови. Видиш, ти си получио од вишњег промисла такву благодат, да можеш бити од користи и себи и ближњима, и то не само бесједом и поучавањем, него и образцима добрих дјела; јер и вјера се тек по дјелима познаје, а без њих мртва је. Ти си обвезан показати на себи нарави, које приличе свештеничком чину; дужан си имати л.убав, кротост, цјеломудреност, хранити пост, трезвеност и уздржавати се од свију страсти. Тако дакле: не подсмјевај се другом, не играј, не говори непристојне ријечи, не буди разуздан ни бујан, не горди се, не буди жесток, ни нагао, ни безочан, ни пијаница, у дому свом не држи пирове, но брани то и другима. Не тргуј новцем, остави се лихварства, не чини

раздора, не ропћи ни на кога, не јемствуј ни за кога, не удри ни вјернога кад гријеши, ни невјернога кад другима биједу наноси. Не дижи руке ни на кога, не иди у лов, не кол>и живинче за јело, не пиј у невријеме, а кад пијеш у своје вријеме нека буде то у славу божију. Ако си на свадби или на весел>у, па видиш да ће бити саблазна, уклони се за раније, да твоје очи не виде такво што. Не иди на свадбу, гдје човјек узима распуштеницу, или гдје жена полази за онаквог, који је жену своју одпустио, или гдје се лица у сродству узимају. Незван не иди ни на пирове ни на ручкове. Аљина нека ти је дугачка, не од шарене робе, него онако како ти је прописано. Забрањене књиге не узимај у руке, и ако си се поприје научио чему, што није божествено, заборави, отисни од себе. Позоришта, јавне игре, крчме, каФане, карте — нијесу за тебе, остави се свега тога. Старај се о благостању дома свога, али што-год течеш, нека је с правдом стечено. Не тражи од сиротиње да ти бадава ради. Свој пород наставл.ај и поучавај у свему, што је добро и часно, не буди зазоран, јер тешко оном, који даје срблазна. Крјепко се држи божијих заповиједи, оне нијесу тешке него је воља наша спора и зла. Усавршавај се у науци евангелској; приљежан буди у молитви; кад појаш, пој по смислу и од срца; а олтар божији нека је предмет твоје усрдне оданости. Улази у олтар са страхопоштовањем и с чистом савјешћу; мирјанима пак закрати улазити унутра. У олтару је мјесто само за свештенике и дјаконе, а пјевнице су за чтеце и пјевце, пострижене од елископа, да читају Паремије и Апостол, и да поју „прокимне" и „Бог Господ". За црквењака не може пристати које-ко него лице избрано, које се чисто држи, лице часног и незазорног живота, које с благословом епископа додаје свештенику потребне утвари. Но мотрићеш, да ни он ни други који од послужника не метне руке своје на црквене сасуде, ниги да кади; јер у светој цркви сва дјејства имају се свршавати свето и благочино. У олтар не носи ни кољиво, ни друго што за јело и за пиће. Настој да црква буде опајана и чиста од прашине и паучине, особито олтар. Старе и неупотребљиве утвари, књиге и иконе замијени новима. На часну трапезу не мећи ништа друго осим Евангелија, Крста, свете Тајне и осталих освештаних утвари. Кад се спремаш за службу, уздржи се од ри1 - ечи, које наличе на псовку и препирку; нити дрзни свету Тајну свршавати, ако си с ким у свађи, да не оскорбиш или удаљиш Утјешитеља Духа. Пред жртвеником стој са страхом и благовјенијем; заборави на