Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ст р. 68.

од овог магазина надклоњена су право над кућнн кров. По крај овог магазина налази се и велика кула узидана на осам ћошкова, а унутра при врху има по један урезан камен у сваком ћошету. На истој кули нема већ само 3 прозора, од којих је један н сад у добром стању, а два су разрушена; од источне стране на овој кули на плочи има надпис чисто правим славенским словима и по које се слово разпознаје, но неможе се све прочптати, јер су Турци гвозденим маљевима готов све окрњили. Од куле источно постоје двије кршле (касарне), али су већ разрушене н само им се добро познаје темељ. Нрва до куле нема дуљине 5 мет. а ншрине 6'5 мет., друга пак дуљине 10 мет. а ширине 6'Г) метара. Обадвпје су нопођене најљепшим каменом. На СИ. странп постоји једна стражарница, а недалеко од ове и друга, која се налази управо пред вратима од авлије, и у исте може стати 30 до 35 људи. Авлинска врата налазе се прама узвијајућем мосту, велика су у висину 3 метра а у пгарину Г5 мет. Около града на све стране у куку налази се врло красни зидова, и не би рекао човјек, већ као да је и пр. ласта нризидивала. Градина према овоме граду имаде такође свој велеважнн значај, јер старцн прииовједају,

да је на истом мјесту била велика касарна, којој се још и данас знаде за законину и темељ. Ево како предање народно п казивање још живих стараца о освојењу града Висућа гласи: да су Турци намјестили около 300 црни овнов. на брдо Црнчић, само да они из града кад виде да помисле да су то дивљи крмци (вепрови). Турци се по ноћи привуку уз воду Висућицу, управо под град; стража градска кад опази и угледа овнове, помисле збиља да су дивљи крмци подигну војску из града, набаце узвијајући мост, те оду да лове вепрове, у томе Турци изпод града уграбе мост п уђу у град. Краљица пак тада држалаје свога синчића у наручају а други је с њом шетао, носматрајућп измишљене вепрове, но кад угледа да су Турци у граду, онда завеже себи очп и узме обадва сина те скочи у воду Висућицу. Народ приповједа, кад је краљица скочила у воду да је имала дуњу (дгуљу) у њедрима, с којом је дјецу забављала, те да је пала крај воде Висућице, иа с временом ова дуња никне са божпјем благословом, која се и данас види дрво дуњпно, које род доноси. Још и данас овдје налази се најбољега креча, те га народ унотребљује на своју корист. 0. Бањац, свештеник.

Конвиеториј алне окружнице.

Врој 1127/екс 1885.

Окружница свему свештенсггву Дабро-босанске еиархнје.

Висока земаљска влада у Сарајеву, џод бр. 18.654. од 17. Аугуста о. г. саобштава Конзисторији : да православпи свештеници у Босни и Херцеговини чешће вјенчавају сриске подајнике, који по каноничким и грађанским законнма у Србијп немогу ступити у брак. Тако је на пр. у Априлу пр. год. свештеник монастира „Свете тројице" Филип Ђурић благословио је два брака српских држављана, међу којпма је постојала пренрека сродства, п зато је српско посланство молило : да се забрани нравославним свештеницима у Босни и Херцеговини српске иодајнпке вјеичавати, ако младенци немогу да поднесу дотичну нолицајном областн потврђену, брачну дозволу, надлежног свештеника у његовој отачбини. Свештеник пак, који обавља таково вјенчање, имао би тај документ, за случај кашњих потражпвања код себе сачувати.

Умољава висока земаљска влада Конзисторију, да се подручно свештенство ове Архидијецезе подучи, сходно поступатн законима српске краљевине за српске подајнике, као што је горе речено. Усљед тога се налаже вашем благоговјенетву да васцјело подручно вам свештенство убавјестите, да се по горњем напутку у склапању | бракова српских подајника држати имаду, те никог из иноземства невјенчавају, док иноземац не I донесе дозволу брачну од свог свештеника од нолитичке области потврђену. Свештеник, који би се у будуће против наведеним законима огрјепшо, биће строго казњен. У Сарајеву 29. Аугуста 1885. Из конзисторијалне еједнице АЕ и Митрополит босански: Савва.