Dabro-bosanski Istočnik
ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.
Број 7. (13.) Сарајевс 7 Наше Кад ножар нли бијеснп воденн валн, почну ждератп и унропашћиватп мпје имањеј н добро, света јс дужнос-т свачија, прите1ш у аомоћ и спасти све што се год| може. Па кад је тако, ако сс има номоћи појединцу п то само његовс среће радп то колико је већа дужност, помоћи мно_ гнма, једној великој маси — иароду свом ј Но има ли људи да уоче све узроке, којн нам ма у коме ногледу припремају опадање и иропадање, те да упозоре на лпјек п начпн, како да се штетне носљедице нредуприједе и народ од зла сачува? * Немогу рећн да све „мртвијем сиом спава", али смјело могу тврдити да се у том нравцу п покрети неопажају. II пстнна је да ми Србп православнп назадујсмо п нропадамо у опште, нарочнто матерпјално — имањем. Зиамо достаразкошно жшшти п трошитп немнлнце, а одучавамо се привређнвати, заслужитн и заштедити. Заборављамо да је сиромах човек готов патпик н ту 1) слуга. Та погледајмо но варошпма, па шта впдимо? — Свуда и готово сви тонемо у море неправилног п
, Јула 1888. Год. П.
мане, нама неприличног живота. Тако ти је и на селу. И овдје н ондје грднп и многи јадл сатпру нас. Те пзмеђу свпјех мана овде ћемо се у главном уцозпатп само са једном, а та се зове: м о д а. Неможе се иорећп: иаш свијет одаје се комодитету, модп п напушта трезвен рад, заборавља п забацује своје днвне осоI бине па п евоју лнјену, прпкладну н јеФ; ттшју иошњу, а прнма н усваја штетне навнке, особито жеиске, које се ките и облаче у оне грдне и чудие накараде, што су иаказно окрпљене и песлуже оној цијели радн које треба хаљниа да јс скројена. II сељанке наше напуштају своје одијелго: нрегачу тканицу, зубун, когауљу итд. собом израђено, украшено и навежено, и навлаче и одјевају се рекљицом, кецељом, сукњом, а да и испомињем ципеле — „чпзмице лаковане" и други накнт, што мушке и женске скупе новце и жртве стане, јер се све то за „готово" или још горе на „верееију" набавља. Досадање одијело народио није скупо коштало и могло је служитн више годипа, па оиет је чисто и свијетло, а садање криетине ни мјесец ннјесу сталне но изгубе боју и подеру се.