Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 9.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 139.

А н т о н и ј с в е л и к и и II а в л е Т и в а и д с к и. Али јс и прије њих било тамо доста Аскета (испосника). По историчким свједочбама зиа се, да јс св. царица Јелена нодигла многе богомоље у Прлестини, на и нирг на св. Синају, за одбрану монаха. Амоније Каневит, који јс 113 Нплестине дошао 373. године, да посјети Синај. вели: „да је тамо нашао м н о г о х и љ а д а Анакорнста (нустињака), идругпјех хришћана, који су се еуботом сви сабиралиу главни Киријак, ради испогјсди, причсшћа, заједничке молитве н трпезе. Ко је међу њима био најсиособнији знањсм н говором, тај јс држао бесједе, и чоучавао их у вјери и светом живљењу." У шестом вијеку (између 529.—565.) благочастпви цар Јустииијаи II. распрострвши своју власт и иад Егпптом, проширијо је и Киријак синајски, и то овако: Њему дођу два монаха са Синаја, којима се придружи из Палестине и св. Сава освећенн, љубицам јустинијанов, те га у име све браће синајске замоле, да их узмс под своје покровитељство. Он уважи молбу, п одма пошље свога архитекта СтсФана, да руководн грађевину. Такођср наредп своме Епарху у Египту, да од царинскије прихода обрати колико је иужно новца, за грађевину саборне цркве на Синају. А да би нак светп подвижници били заштићени од наиадаја варварских, он нареди, те се 100 породица Л а з а од црноморских нрибрежја (за Ерзсрумом), пресели на Синај, и толико исто породица из Египта, као страже монастпрске. Ово се 200 породица (Лаза и Египћана), смјесге у два основана села, на путу Синај-Суец, осам миља далеко од монастира. Након свега реченог, Јустинијан нареди Епарху егинатском, да од извјестни плодова које дава земља, окрене десету мјеру на Синај за издржавање монаха и њиховијех чувара. Још се и данас виде зидине од та два села, ђе садашњи чувари имаду своја неколика камена амбара. Потомци онијех пресељеника зову се данас арапскијем језиком „Субјаии", што значи слуге, чељад, робови. Од те ријечи ваљда и у нас „Сибијан", — домаћа чељад, а неђе иробље: „ о д в е д е с е ц р н о г о р с к о р о б љ е" (види „ Г. Вијенац,). Монастир Киријак. Он је смјештен у долини уској међу двије камене нланине, или у самом подножју Хорива и Галактиона, тако, да га Хорив надвншава н окружава са југо-западне стране, а Галактион од сјсверо-пстока. Ограђен је високијем дебелпм бедсмом четвероуголно, од жуто-затвореног тесаног гранита. Од таког јс камена и црква; а ова има вид лађе, са дугачка низа сву цркву, три кубета као шкин. Оно средње иајшире и у висину највеће, осЛоња сс на 14 (по 7 са страие) јакијех гранитних колона, украшеним при врху саксијама од модро-зелсног камена. Она два побочна кубета, еведена су с колона на зидове

више нрозора. С ноља, испод прозора, са обје стране учињене су онет нризиде уздуж, а од једнака камена, па ове призиде на троје иреграђснс, да десно и лијево, цркве главне, имаду ио три параклиса или препрате, у које се улази само из велике цркве. Таке три црквице имаду н за олтаром, у које сс улази из главног олтара, са објс стране; а из овијех крајњијех у ону средњу, која је носвећена „Неоиалимој К упини." II тако, оеим главне цркве, које је храм Преображење, има их још шњоме у свези девет, а сиоља изгледа као једна црква. Покривсна је са оловом. Велики је олтар са свију етрана пздигнут на три стеисна, те су они пролази, у оне за олтарске параклисе, остали на ниже за трн басамака. Како црква тако и олтар величанствено су патосани, разнобојиим мермером, и шаре симетрично сложене, да га ни у Палестини ни у св. Атонској горп љеишег невиђо. Само онај у срнскоме Хилендару с овијем се у нечем може мјерити. Са неточне стране, за часном трпезом, олтар је од половине, па до иод кубе мозаичан, и слике су овако разноређене: У сриједи Прсображење, Снаситељ, Мојсеј, Илија, Нетар, Јаков и Јован, на кругом у наоколо, око ове вслике, још их има 31 све округле. Од мозаика до дна, зид је од бијело-шареног мермера, те једно другом лијепо одговара. Частна трпеза и ироскомидија наткрпвене су, и нрекрасно израђени стубови са седеФом у негњилом дрвету, да ту љеноту ја неумијем онисати. С десне стране олтара налази се мраморна гробница, као трапеза издигнута, и на њој сребрни ћивот са моштима св. великомученице Екатерине. Ђивот је наткривен кубетом од бијелог мрамора из кога висе девет кандила, као девет сјајиих звпјезда, а ослоњено је на четири мермерне колоннце, све израђено укусно п од вјештијех руку. У олтару с деснс стране уз икоиостас, стоји један велики нразан ћивот, од чисте срме. гравиран и ђе ђе позлаћен. На капаку је слика Спаеитељева са златним вијенцем, а рукама на нрсима као плаштаница. То је дар нокојне царице Марије, матере данашњега цара руског, послат 1861. године. С друге онет стране уз темпло, има други и толики ћивот, осам педљи дугачак, три висок и толико широк, још умјетније гравнран него онај нрвн и више нозлаћен; а на ноклопцу му је елика св. Екатерине, са златнијем впјенцем око главе н нобједоносном палмом у руци. То је дар покојне царице руске Екатерине, послат 1691. Ова царица нудила је много блага, Д а ј°ј уступе одсјсчену главу свете Екатерине; али св. отци синајски немогоше се растати са том драгоцјеношћу; а нричају, да се ии ћивот нпје дао изннјети из цркве, кад су то нробали