Dabro-bosanski Istočnik

Вр. 1.

освећс?&е учннити, прнсуствујуће и с«е србе 1'пколског здања пошкропити, а по том кољиво прелити. — За сво вријеме док свештеипк шкропи, школска дјеца пјевају : „У с к ли кнпмо с љ убавл>у светнтељу Сави . . . . Пошто се пјела пјесма одпјева, један од мјесних учптеља, (или школског одбора, општине, илп пак од грађана) може драсатп сходан говор. — I Ггтосл.едку дјели ее кол.иво (панапја) народу п дјецп.

Отр. 15

Ову наредбу стављамо свему свештенству п .драгому народу, у пзв])шење, с том жељом, да се овај важнп празнпк н светптељ по нашу цркву п школу, како се до сад славно, још и у будуће сваке годпне боље и боље прославља и велича. У Сарајеву 1 Јануара 1888. АЕ тг Митрополпт Дабро-босанс^п Ђорђе Ииколајевић.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Број 1853. екс. 1888. Н А Р свему Сриско-иравославном свси, Нужно је 'знати и пратпти Есретање нашег Српеко-православног народа. За то се и налаже сваком пароху да преко протопрезвитерског уреда надлежног, по свршетку сваке године подноси статистички изказ по Фолмулару, који се налази у шематизму мптрополије од 1884-5 и 6 године на крају, и у ком се исказу има убнљежити : име свештеника, назив парохије, са означењем колико у истој има цркава, манастира, кућа и душа; колико је било рођених:

Д Б А , нству Дабро-босанске Еггерхпјв. мушких, колико женских ; колико је, пари вјенчано ; колико умрло мушких, колико женских. Протопрезвптери односно надзиратељи, дужпи су у своје вријеме затражитп од подручногсвенггенства такве исказе, те их све у једно екупити и конзиеторнјн припослати, копцем мјесеца Јануара сваке године. Из сједнице Копзист. у Сарајеву 22. Дец. 1888. АЕ. и Митрополит Ђорђе Николајевић.

0 добрп Лијеп примјер је знатно сродство за васпитање. 0 томе ће се наши читаоци увјерити из овог догађаја, што ћу да забиљежим. У Натошевичевој читанци за IV. разред српске основпе школе има иод 23. бројем двпје приповијетке „Добри другови." Друга говори ово „Сиротно једно дијете у гори>ој Угарској долазило је у школу босо и голо, па улазећи у школу увијек се стидило и у скамији сједећи, час се уз једног, час уз другога друга прибијало, а било је добро, па сви га волеше. Кад навали мраз и снијег, а ово јаданче изоста од школе, јер бијаше голо. Онда један од другова предложи, да сви заједно скупе мало новаца, па да му купе мало одећице и обућице. Тако и учинише. Кад онај дође у школу, предадошо му нове хаљине и обућу, и одмах се обуче. Сиротану ударе сузе од радости ; али и другима. То су сузе из раја, што их има само у добре дјеце и у добријех људи — слатко осећање доброчинства. На то уђе учптељ, којп ништа не зпађаше, и кад му рекоше, ударе и њему сузе радовања, па рече: Дјецо драга! и мене обрадовасте лијепим дјелом својим. Будите увијек таки, помозите један другоме, и сиротама својима, па ће н вас Бог помоћи и благословиће вас н родитеље ваше, као што благослови свакога, који добро чини."

друговп. Овако учинише и опн добри ђаци Србп у бос. Градишци: и онискуиише ирплога, па свога доброг, друга Симу заоденуше од главе до пете. Па нека се свуда казује то лијепо дјело, јер колико оно собом вриједи.јошвише учини својим лијепим примјером. Овај читаначки предмет радио сам ја у четвртом разреду српско православно школе у Сарајсву прпје три недјел^е дана по правилу методике, како се прцповијстка обрађује. С јзадошћу биљежим да је успјех постигнут. Када сам 7. декембра прошле године у школу ступио, опазио сам на дјецп неку радост. Кад је био час њемачког језика, прозовем сиротог ученика IV. рав. Милана Вуловића и примјетим на њему нове опанке и цијеле чакшире, а дотле је бос ишао по снијегу и мразу. Ја се зачудим; но један ученик устане, примјетивши моје пзнеиађење, па ми рекне, да су они добро запамтили ону припови^етку, тесу свакипо нешто новаца дали и купили му опашсе, а једанмудао своје лпјепе чакшире. Овом л и ј е п о м д ј е л у мојих ученика јако сам се обрадовао, нароћито ме је развеселио постигнути успјех у васпитном погледу, — то ми је милије него успјех у каквом год предмету. Ово лијепо дјело ученика IV. раз. српскоправославне школеу Сарајеву заслужује похвалу, те за то износим на јавноет и с радошћу биљежим, да се увиди, колико утпче примјер прп васпптању. мк

*