Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 20

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Кашње су калуђери садању сву стару цркву изнутра моловали иконама светнтел,а. У истој има врло лијепих и скупоцјених ствари, и иодпуно има све књиге и одјејанија свештеничка. Споља около кубета великог намаловано је 27 различитих светител.а; на цркви нема никаква знака кад је иста правита и чија је задужбина. Око цркве има доста велика порта (авлпја), која има дуљине 60 арш. а ширине 53 арш., и троја мала ниска врата, само како мозке једна особа унутра унићи, а то је због тога, да Турци не би коње у порту уводили; иста је тврдим каменом озидана, унутра има једно врло лијепо врело (извор воде), озидато каменом, а на јужнозападној страни порте има једна стара жтггница (амбар) Ибрахим-бега И 1ШИ ћа спахије истог ман. из Бањалуке, која је ирије пет година покривена, за коју су садашњи калуђери молили истог Ибрахим-бега, да се уклони из порте, и да се постави на друго мјесто, гато до сад није учинио. Овај манастир и земл.а око истог, даје трећипу Ибрахим-бегу. — Манастир има својих 6 кућа кмета, и то 3 куће у селу Зеленцима, а три у селу Мелној (Грочанима), а имаде и још једну кућу своју у Бањојлуци, и била су код ман. истог два врло лијепа рибњака, па је стари велики рибњак развалила вода Мотоваз, кад је дошла велика, а мали рибњак сад је запуштеи и покварен; нема у њему ни воде а камо ли рибе. У манастиру има једна велика књига, коју сам измјерио на вагу (кантар), и тежи 5 г / 2 ока, а то ће бити од прплике житије све титеља, на њојзи нема никаква натписа како се зове, и кад ]е писата. Иста књига писата је руком и бачена је у кацу купусну (у расо) воду, а ево због чег је бачена : Приповједа се да је у старо вријеме био код истог манас. слуга циганин, а бпо је неки пост од прилике часни, те се јео грах ; купус и остала посна јела. Један пут запита циганин другог слугу, што се не једе сад, месо и друга мрсна јела? а овај му одговори, неда она велика књига; онда циганнн кад то чује, крадом узме ону велику књигу, и баци је у купусну кацу, те онда циганин утече из ман., и наиђе на пастира од истог манастпра. који је чувао стадо, гдје једе сух хљеб, циганин му рече: чујеш болан ти (чобанине) пастиру, сад је слободно јести месо и друга мрсна јела, јер више нема поста; а рекне исти (чобан) пастир, мучи

циганнне, како болан нема поста? а циганин му одговори : знаш ти болан ону велику књигу, што неда јести месо и друга мрсна јела, ја сам њу бацио у купусну кацу, нека внше нестане поста, доста је бнло јести грах, купус, репу и роткву. Истина ја сам ону књигу гледао, гдје је једна трећнна књпге, што је било у води (расолу), како је црна, и не могу се слова никако познати нити ирочитати што је било у водп. У истом нанастиру налази се врло лијепих и скупоцјених ствари и то: Крст са стопом у висину 47. сан.-мет. а у ширину 22. сан-мет., сребрено-позлаћен са искићеним различитим камењем п врло лијеном израдом на первазу. Око ове стопе од Крста стоје у наоколо слова овака : Сна крест Сирг /Тћ. СИЛКЈСТ^Пч НЈЧШМ родолгк Е^котгккј^к № кан^клКк« село слдтЈна — 8 ЛЈОнастЈр^к гоголношцН 1836. — Овај исти Крст био је (у тутији, реуму) у залози код неког Деде Краишнпка, трговца из Бањалуке (у горњем шехеру), трн пута за времена Леонтија Карапетровића игумана ман. Гомионице, а овај је био родом из Тимара. — Овај исти Леонтије игуман два пута је исти Крст откупљивао, а трећи пут је исти Дедо поискавао своје новце, а Леонтије игуман није му могао да његове новце даде, што се био задужио у соли, житу и одјећи 113. дуката чаршински, па кад исти Дедо није новце примио, онда он случајно пође у трговину у Сарајево, и понесе овиј исти Крст у бисагама са собом, да га прода у Сарајеву, но кад је дошао у Травннк у хан (бирцауз) на конак- некако дочују свештеници, два брата Адам и Алекса Адамовићи оба из Травника, и позову још и неког трговца Поповића из псте вароши, да оду код тог Деде Краишника у хан, и да тај Крст од њега одкупе, и да га метну у своју цркву на часну трпезу. — Сутра дан дођу код Деде Краишника у хан и запитају га: „Драги ага! чулпсмо да имаде код тебе нека наша светиња, и да је носиш у Сарајево да је продаш, би ли је нама показао да виднмо, и ако бп могли, да мп себи купимо". — Овај одговори: „би рајо" : „па молимо те драги ага! дај да видимо", а овај ага извадн из бисага у калуфу Крст, кад они отворе калуф, кад виде Крст ступац и стопу, а они нроуче на стопи она горенаведена слова, и ови га одма запитају: