Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 47

литлје на Бентбашу и повратка исте — која је у најљепшем реду прпш.ла — брујала су звопа на објема православн1Г.м дрквама. Када је свршено водосвећење, вратила се ј<: лптија истим редом бентбашком улицом кроз нову тесту и Ћемалушу у нову цркву. Пред црквом високопреосвештени гоп. Митрополит благословио је војнике, н захвалио поглавару земл»е и свима осталим, који су својим присуством увеличали ову свечаност српско-православне цркве н народм. Запста од свпју свечмностп може се рећи богојвљенска је литија и водосвећење у Сарајеву највеличанственија у народу српском. Прослава св. Саве просвјетитеља и првог Архијепископа српског у Сарајеву, п то: I. Устарој ц р к в и и с р п с к о ј ш к о л и. Као сваке, тако и ове годипе, прослављен је празник св. Саве свечаним начином у Сарајеву. Тога дана служно је у старој цркви внсокопреосвештени госп. Митрополпт Таорђе са внше свјештеника. На литургији пјевао је мушки збор саставл>ен од Срба занатлија под управом госп учитеља Николе Тајшановнћа. Послије одпјеване пјесме св. Сави иза пречасне, са анвона држао је сходну бесједу свеиггеник Стево Тривковић, парох осјечко-блажујски. У бесједи је летимично изнио рад и заслуге нашег просвјетитеља за православну цркву и српски род, дотакао се је још и наше српске болести: неслоге и партаичностн, које нам је главни узрок нашег иазадка и опадања; поред тога напоменуо је да ннједне корнсне зидруге и по цркву и народ немамо. Послије литургпје п одпуста забрујагае звона на цркви и тад крену се лптпја, — пјевајућн тропар празнику — у дворану српске школе. Пред лнтијом ношено је кол>иво које је ставл.ено бнло на приправл,енн сто са судом водице. Дворана је била дупком пуна свнјета обојега спола и школске младежи. По оевећењу водпце и прелнвања кољива, говорпо је госп. учптељ Никола Кашиковић, у коме је говору вјешто истакао у главннм а краткнм цртама нашу историчну прошлост: славу п патњу, нослогу и немарност нашу. Уједно надовезао томе и значај ерпске школе и корист њену за будућност наше младежи и народа српског. Послије овог говора прочптана су имена родолубивих Фундатара школских пз пређашњпх времена, којпма се је придружпо п у најновије ово вријеме прпличан број завјештача. Жели ли би и дај Боже, да лијепе

мнслп и ријечи у говорима г. Тривковића и г. Кашиковнћа, које су пуне поуке за нас, не буду у вијетар нзговорене, него нека иадну на добру њиву Србинова срца и вол.е, те да ее латимо свега онога што нам је могуће ирема приликама ради битне користи п напредка за цркву и школу нашу. Погато је раздавано кол>пво присутним и младежи, литија се вратп у стару цркву у оном реду, којим је и дошла бнле у дворану. 1Г. У н о в о ]' цркви п в е л. гпмназ и ј и. Има већ впше година како се српски просвјетите.в св. Сава, дозволом внсоке земал>ске владе, на достојан начин слави и у овдашњој великој гимназији, гђе се сакупља многобројна српска младеж пз овдагањих проевјетнпх завода, да се попрска светосавском водпцом и оснажи успоменом на дјела н заслуге за православље п Српство свога дичног светитеља. Красно је и лијепо прослављен св. Сава п ове године у вел. гимназији. На св. литургији у новој цркви служили су вјероучител>и г. г. Гавро Бол.арић и Петар Ђелић. Послије „К8ди н,иа 1 'огподи'к"', кренула јс литија у гимназију. За барјацима ишла је у реду женска градс.ка за тим основна мушка гакола, онда трговачка школа и гимпазистн. Дсено н лијево око свештеника у шпалиру ишли су приправпици овд. учптељске школе пјевајући тропар празнику. .V цртачкој дворани гимназиској намјештен је био сто на ком је стајало светосавско кољиво п вода за освећење. Осим велнког броја школске младежи слегао се је ту и прпличан број грађана обојега спола. Освећење водице обавили су поменути вјероучитељи; а за тим је госп. Ђенић нроговорно сходну и лпјепу бееједу, у којој је нстакао све врлине светител>еве п заслуге п>егове за цркву и народ српекн. Нозвао је младеж да ее угледа на св. Саву, да се трудн и учи, да истрајано ради на усавршељу своје умне снаге. Предочио јој је околности у којим се она данас налази, рекао је да такве згоде н прплике не имађаше ранији подмладак нагае „поносне Босне". Затим јс позвао младеж да кликне за здравље 1Беговог Величанства; на гато еу гимназијалци са препарандима под управом г. Тајшановића одпјевали „царевку", а за тим на поклик високом министарству п влади овдашњој „млогаја љета".