Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 77

доба говори.ш оратори своје бесједе сабраном народу, н ту досуђивали награде заслужнијем хероима (јунацима). •— Спуштајући се од Акроиола у варош, ако се окрене испод Ареонага, дође се до храма Тезеје, кога су колоне и свод добро сачувани. У истоме показују многе имитиране вјештине (у копијама) од гипса, а мраморне оригинале одвукли су Инглези још за Турскс тамо управе, јер им нијесу Турци знали вриједности, а многе су и од објести поломили. У прочељу тога Темпија показују једну велику округлу, једноставну каменицу, за коју веле да је то прва крстионица нз апостолских времена. Сиђете ли у варош пз оне стране ђе су театри, то дођете вратима Адријановим пЛкрај самог пута. Мало дал.е на ивици пол^ане, ^још гордо стоје узгор многе колоне од храма Ј/питерова. На тој пољани, ђе је била нскад главна варош,

још и сада непрестапо одкопавају старине, те на претраженом и очишћеном земл.ишту одма засађују варошки парк за шетнице. Баш док сам се ја тамо бавио,' нашлп су на Акрополу двије главе (коњску и човјечију) од мрамора, а доли одкопаше опет старинске баље са мозаичним патосима. Ту у близини нађоше и једну ћошу ст, грчким натгшсом, коју је неки намјесник из Кападокије послао цару Адријану, да је узида у Метрополу (главну варош). Нарочитог проФесора за старине баш сам на мјесту затекао, кад својим рукама чишћаше та писмена и то опрезно — са једним камичком, сапирајући водом натпис. Један студент извади своју бритвуцу да му олакша иосао, алн му овај недаде, јер вели, да оштра оруђа кваре писмена, те стружући зараслине могу често коме писму дати рану или сасвијем други облик. ,е се.)

С т а Елагогов^кини во скгат^ениц^кх^ господин^ кирк иоп8 (гтефанб — лкжезно кас поздравлиелгк. л1олитвал\и сватдго кралга Отефана лшрт* и клагословсние вас и ваша чада и ваш^ фалшлиго и ваши православпи Христмнн, во Христ-к здрави вВдЕте лшогол^ктно. Јул. 12. дана 1849. При томе јављујемо ми вами како дође*) Петр Деспотовпћ и прииесе аманети посдато от тамошне Христиани пара, беза, босчалука, пешкпра, и ми братства примисмо со благодарностпју, јакоже тисјашча грошев у две хартие писате имена и пара. И ми преписасмо и метнусмо у кондик светога краља, имена ће се споминјати на божественују службу по всја дни, и дади бог молитвами свјатаго крал>а, да сподобн, да и ви со гостију приидите в наш свјати манастир да видите и да се поклоните и да пољубите свјатаја десница свјатаго крал>а, и да примите благословение *) У рукопису д о ћ е.

и н е. душам и тјелом здравие ; при кое остаемо благонадежни ради вас и ради род ваш. Ваши братија смирени богомолци иеромонаси Антим настојател, Агатангел, СераФим и прочи братства у манастир Високи Дечани. Пренелесмо свјатаго краља во нови кивот. Из вана пиите: Благоговјеиному во свјашченицјех господину попу СтеФану изручитисја в чеснеи руцје ему. У Босну Зеници, касаби. Печат је округао, нешто већи од четворке (шолде). У сриједи је слика краља СтеФана, а наоколо печата пише ово : С=еи печат л»онастира дечанскаго : ЛХКТ: јА с једне и с друге стане слике пише: Отефан дечанск. С IIII ђ е Д И ј а. ИаснлЈи Вож'1ек> /Иилостик> ГГравославнЈи Житрополитк Дакро-ЕосанскЈи и ©ксарх 0рона пекскаго. (М. П.)