Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 90

д .-Б. псточеик

збору архијереја и књижевника, који нијесу били образованн и опуномоћени код Јевреја као судско тнјело. Јеванђелнст Јован (гл. 11. с. 47.) вели : „Ондар главарн свештенички и ф.чрисеји сабраше скуиштину п говораху: шта ћемо чиннтп ? Човјек овај чинн многа чудеса. II поговараху: Ако га оставимо тако, сви ће Га вјероватн, па ће доћи Римљани и узети нам земл.у и народ. Из тог се доволно увиђа да у том нема нн трага законнтог еуда, него само безаконо клеветањо и лажлпви крој сЕ«опчан са са страхом да не бн изгубили уплив код народа; види се, да су се свакојако довијали измишл.ајућп и кројећн, како бн најлакгае добили онога, за којнм је народ пошао. „II од тога дана договорпше се, да га убију". (Јов. гл. 11. ст. 53.); „II савјетоваше се, како би Иеуса из п р нјеваре ухватилн и убплп (Мат. 26. 4). Они су се сабрали у савјет, али не да му по закону суде и да издаду закониту пресуду, по којој да се ухватн, нсго су се најприје споразумјели како и на који начин да га на пријевари ухвате „па онда да га убију." II та от;ка пријевара којом еу хтјели ухватити Владику и Господа, није ништа друго до ли сугласност и договор књижевннка и Фарисеја са Јудом, и погодба, колико ће му дати новаца, па да им пзда Исуса. „А Јуда, један између дванаесторице, дошао је архпјерејима и рекао им: „Шта ћете ми дати, да

вам га издам ? А онп му обрекоше тридесет сребрњака" (Мат. гл. 26. с. 15). И по староме обичају избројпше му у храму тридесет сребрњака*) И то је била цијена нздаје и пријеваре (Исход21. 32. Захарнја 11., 12.) Безакони збор одредио је толпку цијену издајнику само за то, да што више обрузке и понизе Исуса Христа. Па зар се на тај начин издавала одлука код старијех Јевреја? Зашто шпесу узели у обзпр судске заповједи, које налажу : „Не мој лукаво раднти прнјеваром у твоме народу" (Левит. 19., 16.) Пријеваром гледали су да се дочепају Спасител,а! Па онда, како су могли осудити да га убију кад им закон заповиједа ово: „Не с.уди човјеку, док најприје не чујеш од њега, и знај шта радиш!" Па осим тога, клд је њнхова одлука бпла законита, зашто су прнбјеглп од видне свјетлости дана, тамном мраку ноћп; зашто нијесу судили дању, него чекали мркле ноћи, како би што боље прикрили свај злочин ? Зашто нпјесу позвали у помоћ општу јавну грађансгеу стражу, него су подигли најнижу класу слугу, да их предводн издашца, који је готов био, да с пољупцем иззрши предају? Па кад би била нстинита п законта судека одлука, да се ухвати и задржи наш Господ Исус Хрисгос; зар је онда то начин којнм се врши законита судска одлука? Зар је чакону нужда да кривце нздајом и пријеваром хвата? (Наставиће се.)

Повратак из Египта, (Свршетак.)

Одма внше те пољане подигнуто је пространо п велнкољеино здање за изложбу, која ће се ове годипе отворити, а коштала је који милион Франака. Више овог је одма краљева башта са разнпм дрвљен и воћкама, коју натапа жива вода, а тик уз башту н крал.ев је двор. Народу је слободно шетати п по крал,евој башти. Сасвнјем на противној страни вароши, близу војарнс налази се зданије, у коме еу смјештене сваковрсне штатуе из најстаријнх времепа, да човјек нма шта виђетп и чему се дивити. У дворпшту тог здања које се још проширује, стоје у редовима многобројни гробнн споменпци са грчким и латинским натписима. Особнто је лијеиа мраморпа зграда академије са музејом, ђо су многоврсни древни цредметн римскп, грчки

и египатски, међу којнма особито падају у очн накити и посуђе златно и сребрно из најстаријег доба; а врло је знатан онај одјел. поевећен нмену оног богаташа пз Александрије, у коме се налази и до 15 Мумија. Затијем бпблиотека н галерија слнка из грчког устанка па даље. По свему се види, да је та млада државица за кратко вријсме у свима струкама напредка коракнула напријед, чему миого доприноси слога и родољубд.е. — На трошак двојнце египатски трговаци, сада сс у Грчкој подиже нова зграда за војничку академпју. Посјетио сам п теолошгеи *) Тридесет сребрњака, т. ј. сребрени сикли, новци за које је Јуда Искприот продао Хри(?та Спасптеља износе 15 цм.рскијех талијера (I ћаКт! ппрепа1е^, или 86 динара, а једни рачунају 1 [ турских лира, н.ш 1500 данашљијех | турскијех гроша, а то је 125 Фор. а. вр.