Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 92

Д.-Б. ИСТОЧНИК

нистар Трикупис неда унијети ни најпитомију ружу иии други којп пресад са стране. Примјетити ми је још да при откопавању развалина у Коринту, врло су мало нашли старпнски предмета, с каковијем изобилује Грчка на другим мјестима, ђе су некад биле вароши. Патрас је такођер лијепа и пространа варош, са столицом архиепископа. Морска лука прекрасна и згодна за приступ. Док се на впсоком бријегу више Патраса бијелп снијег у априлу и до половине маја, дотлен у низини све заодјенуто зеленилом и цвијетом. Пошто сам преночио у Патрасу, кренух грчком лађом за Бриндиз у Италију, који пут траје 22 сата, и на коме пмадосмо најпријатније

вријеме. Италијом путовати из Бриндиза до Анконе, тако је исто пријатно и поеве слично ономе путу из Корпнта у Патрас, јер с десна видите море, а с лијеве стране све само зеленило баште, ђе ни један педаљ> земље не стоји безпослен или необрађен. — Из Болоње до Венеције имао сам срећу путовати са истим влаком, с којијем и Бразилски цар Дон Педро, његова супруга и братић. У Венецији ме највпше занимала црква св Марка, у којој сам с десне стране у препрати видио ону крстионицу, коју су Крстоносцп однијели пз св. СоФије. Из Удине ђе је граница, кренух се у Беч и стигох здраво и мнрно, те ме ту мој пријатељ Ристо Хаџи Ристић прпчека на колодвору.

Број 24. екс. 1889. ОКРУЖНИЦА свему сршко-мравославном свештенству херцеговачко-захумске митроиолије. На понизну представку нашег блазкенопочившег Митрополита Леонтија од 13. и 25. јунија пр. године бр. 56. изволила је висока земаљска влада од 10и22. августа пр. године бр. 49478. одобрити, да се сва службена писма како свештеничка, тако и црквених области и уреда могу преко поште бесплатно слати. — У званична писма могу се ставпти: разне свједоџбе, молбенице, саиси душа и парохпја, рачунп црквени, брачни предмети, нацрти, књиге и све што на парохију, цркву и школу спада. Кад таку бесплатну дозволу имамо, ПЈзепоручује се свему свештснству п црквено-школским општинама, да сваку важнију ствар овој митрополији достављају ради знања и ријешења. Свештеници могу своја писма претпостављеним својим протопрезвитерима односно надзиратељима зваипчно слати, а ови примљена писма имаду сваки пут са својим мњењем у митрополију пропратпти. Никад у једно писмо не треба

стављатн више предмета, већ за сваки предмет има се посебно писмо саставити. Да се писма не би губила сваки свештеник треба да има „доставну књигуу коју ће уписати број писма и коме је послано, пак са том књигом понијети или послати писмо на пошту и чиновник поштански потписаће се, да је примио. — Препис од сваког писма треба међу актима чувати. Писма званична морају бити под бројем, савпјена у овећој коверти и овако адресирана: Број . . . Пнрохијални (или цркв.-школ.) уред у . . . Пречасном протопрезвитер. уреду У 3 в а н и ч н о. У Моотару, 5. јануара 1889. Архимандрит и администратор митрополије херцеговачко-захолмске Серафим Перовић.

Број 28. екс. 1889.

ОКРУЖНИЦА

сзему сриско-ттрав. свештенству херцеговачко-захумске лттромолгуе.

У Сарајеву излази „Дабро-Босански Источник", лист за црквено-просвјетне потребе српскоправ. свештевства у Босни и Херцеговини. Овај лист особито је користан и иоучан за свештенство у Херцеговини, које је доста неуко и не искусно, јер у реченом дисту, наћи ће свештен-

ство здраве поуке п лиЈепе користи за вршење његовог великог дјела, службе и дужпости. Поменути лист доноси лијепе. корнсне и лаким језиком написане чланке, црквене бесједе, дописе и прати наше црквене прилике. — Као што се видп, драги свештеници овај је лист од велике