Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 107

у небесном царству и Богу, извору сваког блага и среће. Мучан је и тежанс тај пут, али слободно може се рећи да за сваки корачај, који се но њему учини долазе на хиљаде награда. Патње на овоме путу нијесу вјечите, па шта вигае може се рећи, да су врло кратке, а наплата за њнх јест бескрајна и вјечита као и сам Бог. Патње с дана на дан постају мање н лакше а награде од часа до часа увсличаваће се све то више и више кроз сав бескрајни будући живот. Па онда не плаши се тога пута, јер глаткији и равнији пут води у пакао, а бод.кивпјн и рапавијн — на небо. Многи се чуде и питају: зашто је пут у царство небесно тако мучан, и зашто мора Хришћанин да сноси толико? На таква и овима слична питања Хришћанин треба вазда да одговара, да јс тако било Богу угодно. Бог је наш премудар и човјекол.убнв. Он зна шта рлди н шта ће радити с нама. Ако ли ми одпста хоћемо да будемо правн ученици Исуса Христа, — ученици покорни, послушпи и 1Бему одани; онда да самп себе, друг друга и сав жнвот наш предамо Христу Богу нашему. У осталом за то можемо истаћи псколико узрока, који су очити и иојмл.иви нашем разуму, и који ће нам разјаснити зашто је пут у царство небесно тако мучан и што га ми не можемо никако обнћи ако хоћемо да постигнемо спасење: 1. Царство нсбесно највиша је срећа, добро, слава и чест, и ненсцрпимо богатство. Па кад су нужни велнки трудови и бриге да би добио мало ништавпог зсмаљеког блага, како се онда могу добити без труда таква неисказана блага ? 2. Царство је небесно плата и то највиша плата, па овдје пма да дају плату бадава и ни зашто ? Па даклен ако треба труда и усил>авања да се добијс земаљска и приврсмена награда, онда колико внше треба да се добије плата небесна и вјечита? 3. Ми морамо носити крстове због тога што се називамо и хоћемо да будемо Хришћани т. ј. учзнпцп, прнсталице н другови Исуса Христа. Какав те учител., вођа п поглавар, таквп морају бити и ученици, прнсталнце и његопи чланови. Исус Христос страдањем је ул.сгао у славу своју, даклен и мн не можемо тако друкчпје уљећи него етрадањем. 4. Сви л.удп носе своје крстове, п свакп неки впше некн мање страда и трпи. Носити

крстове није нашљедно или дио једннх само Хришћана, не, — њих носи и Хришћанин и не хрншћанпц, и којп вјерујс и који не вјсрује, али је само та разлика међу њима, што некима крстови служе за впдање и пачин да нашљеде царство небесно, а опет нскима бивају за осуду и укором за казну. За нске крстови с дана на дан постају лакши и дражији и најпослије преокрену сс у впјснац награде н вјечне славе, а другпма постају све то тежи и јаднији, а најношље свн свјетски крстовн (патње) слпће се у једпу највигау паклену муку, која ће отежатн над њиховим главама и под којом ће страдати вјечито а без утјехе. Па са шта је таква разлика ? С тога, што их један поси с вјером н преданошћу к Богу, а другн с роптањем н псовком. Па тако и ти као Хрпшћанин не треба само да се не уклањаш од крстова и да не мрзиш на њих, него на протнв да благодриш Исусу Христу, што ти пх ш;м,е, п да му благодариш дан и ноћ, што те је удостојио н придружио својијем мученицима. Јер да нпје Исус Христос страдао за свпјет, — то не бн нико од нас нигда ма колико и како да би страдао и мучио се уљегао у царство небесно. По томе ми би осуђени н одбаченп као преступнпцн вол>е божије морали страдати без наде н без утјехе. А сад макар да и стрлдамо, али страдамо или бар можемо да страдамо за спасење, за избављење с надањем и утјехом да ћсмо добити награду. 0, милостиви Боже, колика ли је твоја љубав спрам иас ! Исусе Христс, велика су твоја доброчинства, која нам даваш! Тн и саму на свпјету несрећу окрећеш на наше добро, на корист и спасење наше. Хришћанине! Сама благодарност н љубав према Исусу Христу већ тс о^тзезује да идеш за њим. Нсус Христос за тебе сиђс на земљу; да ли има што на овом свијету што би за те било скупоцјеније? Исус Христос за тебе је испио пуну чагау страдања; па зар н ти не ћеш да за њега прогуташ коју кап јадовања ? 5. Псус Хриетос страдањем и смрћу својом откупно нас је и тијем стекао право над нама да смо ЈБегови. С тога смо дужни испуњавати и све оно чинити што је он заповједпо, ако не ћемо да смо отурени од Његов > личности. Псус Христос од нас тражи само једно, да за своју срећу пођемо за њим у царство небесно. 6. Исус Христос није за то пострадао н умро, како бн смо мп могли чинити по наш >ј