Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 154

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 10

отешчавало и распростираље православља, зато су ови Богом умудрени људи написали нову славенску азбуку и иредали је ново образованим синовима Хрнстове цркве, којом се и ми данас служимо, указујући вијерност нашим просвјетитељима, назмвајуНи ту азбуку ћирилицом. Нама су дакле ови св. апостоли предали у аманет св. вјеру и та славенска писмена, што смо ми све поред толики тешкоћа и искушења вјерно сачували. Поред тога вјерни смо остали нашој св. литургији, коју ови св. људн код нашпх старих уведоше, те баш - зато, што је наша св. вјера, ћирилска слова, св. литургија и друго код нас чисто и не дирнуто остало, шта тај св. аманет славенски учитела при толиким незгодама и борбама свето очувасмо, што нашу вијерност тим посвједочисмо, зато баш и велим, ми се православни славени и одликујемо. За такву нашу вијерност приликом ове хиљаду годишње успомене, св. апостоли примиће нас и као своје вијерне ученике благословити. Успомена хиљадугодишњице њихове, усиомена и благодарности наше на овај свечан дан достојна је св. наставника и зато, што тај аманет не оскрвно очувасмо. Имајући пред очима 1. што су нас св. апостолп Ћирил и методије у вјсру привели; 2. што су нам св. службу и црквене књиге на наш језик превели; 3. што су нас свјетлошћу Евангелија просвјетлили, к 4. што су нас азбуци нашој научили и тиме темељ просвјетп вјерској положили, — то све велим знајући, дужни смо нашијем просвјетителлша благодарни остати и на најсвечанији начин прославити дан овај у

цркви, кога успомену данассви славени достојном славом славе. Уз све то браћо, ватрено желим, да се вазда међу се одликујете слогом и јединством, јер слога сваки посао ради, а неслога пакост ствара, руши и уназађује не само поједине личности, него ли поткопава, искорјењује н читаве народе. Слогом браћо и мале ствари расту, а неслога поруши и оно што имамо. Слога л.уде зближује и чини их снажнима, и за сваки посао способним и јаким, а неслога одрођује, таре и упропашћује. Посљедице неслоге, зависти и грамзења зле су, што ја не морам свједочити. Тужна пропаст на Косову, нека моје ријечи стварно потврди. — Зато браћо, имали која душа међу вама да је међу собом омражена, позивам је нриликом данашње славе, да се с братом својим помири, да пружн руку искреног помирења један другом, па ће се сином Божијим назвати. Нека се свако сјети нама познати ријечи: да само слога србина спасава, што му тако и на грбу пише, а ја спет велим и иовторавам, да су неслога, пакост завист и злоба зла, која наш народ вијековима тару и живаљ нам народни подгризају. Молићу се Богу браћо, да он по својој великој милости одклони од нас сатанска зла дјела, па да утврди слогу, љубав и једномислије ; да се наша св. вјера слави и обожава, и да никад не помањка у народу нашему, а да се молитвама данашњи св. просветитеља и учитеља дарује душама нашијем келиА лимостгк. Амин. Говорио 6. Априла 1885. у Б. Градишци. Ст. Н. Давидовић свештеник.

Број 667. ОКРУЖНИЦА Свему с-вештенству и сршко-лравославним Оиштинама Дабро-босанске Еиархије.

Ове 1889. године 15. јунија на Видов-дан навршује се тужнијех IIСТ стотииа ГОДЖПа, како се угаспла српска слава, српска моћ, на бојном пољу Косову. Да бп спомоп тога дана, и ову тужну успомену за наше храбре јунаке, који су на Косову изгинули за крст часни и

слободу златну, достојно нрославпли, нашли смо за оправдано препоручити Вам: „да се тога дана има обавити у цркви божествена литургија и парастос (оиијело) свима погинулим српСким јунацпма и христијанима, — са додатком у јектенијама: ©ш,е - ио /Ш- чса ш упокоенји д8ш г к