Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 182

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 11 п 12

Подобно новопросвијећсшога, који првих седам дана послије свога крштеља у бијелом одијслу богослужењу присуствоваху, дужни су и монаси по свом добитку ОД 'кдн'1/Л (МШ (кад приме расу) исто толики број дана у потпуном свом монашком одијелу богослужењу присуствоватп. Осмога дана скида им се поелије некојих молитава кукул, па га онда по својој вољп могу мсћатн на главу; но обично се употребл.ује мањи кукул. 32.) Аналавијон (прнмити —покупити) је четвероуголно платно, коме су по угловима прн-

шита четир гајтана. Он покрива оба рамена у монаха, с тога се на западу и назива 8сари1аге. Пошто се он на леђа меће, то се сприједа на ирсима всже у накрст. Њиме се прикупља и стеже хал.ина у монаха, те мј је лакше свршаватн разна чпнодјејства. Тако унакрст свезани аналавијон представл.а вјеру у Хрпста. 33 ) С а н д а л и — опанци — сапогс; ■—• њих обувају монасп у знак готовости њихове на проповпјед мнра. (Наставиће се).

В е с ј е д а. На ХП. педељу ио Тројичну дану, коју је говорно Јосиф Кочевић, богослов у Рел>еву. Лш,е рш,Еши соксршентч ккпч), иди продаждћ илгкнЈе ткое , и даждк ниш,к1лгк. н илгкти и/иаши сокрокшце на нЕкеси : и грдди к г к сл-кдтх л(ене . (Мат. гл 19. ст. 21.)

Благочестиви Хришћаии! Ово је Господ п Спасител. наш казао оном богатом младићу, који бијаше дошао и упптао Спаситеља: „Какво ћу добро да учиним, да пмам живот вјечнп" ? Спасител. му прије поменутих рпјечи изнесе науку о савршенству, казавши му ове заповпјести: „да не. убијеш; да не чнниш прељубе; да не крадеш ; да не свједочиш лажно; поштуј оца п матер и љуби ближњег свог као самог себе". Са првом заповијешћу, забраљује нам Спасител, одузиматп живот других л>удн н то : из освете, мржње, пакости, зависти и т. д. Ми одузпмамо жпвот других л>уди на више начина као: материјално, ако њихово имање себп присвајамо, насилно или отимањем, крађом и пријеваром ; те их тако растављамо од њиховог добра и кваримо пм ужитак овђе. Жнвот ближњих нашпх одузимамо и онда, ако их оговарамо, на ближње своје лажемо п у опште по јавним мјестнма износимо њпхово име, као неваљало, те тијем њихов лнјеп глас и углед у народу рушнмо. На трећп начин одузимамо живот н чинимо убијство, ако ближње наше тјелесно убијамо; дакле ако их растављамо с душом. Најпошље душевно, кад разним средствима спречавамо блнжње, да не врше своје вјерозаконске дужности, те их тнјем одвраћамо од спасења.

Заповијешћу: „не чинп прељубе", забран>ује Господ свако брачно невјерство од стране мужа и жене. Брак је тајна, коју је сам Бог установно н благословио, још кад је створио прве л.уде у рају рекавшн : „растите и множнте се н напунпте землу". Псус Христос потврдпо је то исто, када је казао : „што је Бог сјединио човјек да не разлучава." Брак је дакле по Божијој вољн уређен. Због тога н најмања погрешка протпв суирушке вјерности, нарушава како цијел. брачиу тако и вол.у Божпју. Сиасител. наш, да бп нас сачувао од евега тога дао је ову заповијест, којом је забрапио сваку прелубу и брачну нечпстоћу, ожењенијсм и неожењенијем. (Јевр. гл. 13. ст. 4). Но прељуба је п то, ако ми не исповједамо тврдо и не поштујемо нашу свету православну цркву; ако се одричемо њених нстина, и њене заповјестн не нспуњавамо. Овом заиовијешћу забрањује се још: срамотне пјесме, непристојне игре, о којима св. аиостол Павле каже : „Блуд и свака нечистоћа и лакомство, да се и не спомиње мсђу вама, као што се пристоји светима; тако и срамотпе и луде ријечи или шале, што се не пристоји". Заповијешћу: „не укради", забрањује Спаситељ одузимати имање другим људима, било то пријсваром, насиљем и ма на који други начнн, а на против заповједа нам, да сс трудимо, тс да