Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 11 и 12

Д -Б. ИСТОЧНИК

Стр. 169

благодат". Сад му обукоше „сакос" и остало архијерејско одјејаније уз појање „акспос" и „достојнн". Попгго се иза тога Архтзјереји ижљубише са иовим Митрополитом, изађе он пред царске двери и ту му началствујући Архијереј у име вселенског Патријарха и синода свечано предаде владичанскп жезал са значајним овим ријечима : „Прпми ОВај ЖОЗа.1, КОЈИМ ћеш уирављати, иовјереио ти свпше, словесио стадо Христово. Смиренима и послушиима иека буде жезал утјехе, ослоиац и заштита у свакој иапасти и биједи; а строитпвима и непослушнима пека буде жезал наказанија и претње. Иримајући, брате, овај жезал пз моје смјерне руке, помншљај да га примаш из деснице самога иастиреиачалннка и владике Снаса Христа; па зато настој да повјерепо ти стадо руководиш ио заповједпма божијпм, којим нутем увешћеш их у царство небесно. Будп твојим свештеницима не само Архииастир, него п' добрн Отац; а твоме народу буди благн учптељ и искреии иријатељ, показуј љубав твоју свима подједнако, малодушне тјешн, немоћнима прискочи у помоћ, гријешие иснрављај духом кротости. По ирнмјеру свстога Апостола Павла, гледај свнма но могућиостп угодитн, како бп све за себе задобио, и све их сачувао; и како бн на страшном Суду с иуном слободом могао рећи Госноду Богу: ево мене, а ево н моје дјеце што си ми их предао; па ћете се свн заједно удостојатн чути онај нресладкн глас од иравадиога судије. Прндите благословенн Оца мојега, насљедити уготовано вам царсгво од створења свјета". Амин. Иза тога уступише Архпјерејп првенство н началство новом Мнгрополпту п као такав свечано довршп литургпју до краја уз хармоннчно појап.е нашег „сриског пјев. друштва Гусле".

Кад је била свршена лптургија отпшла је депутација по царског комесара. Око 9 сати- иуцњава топова навјести долазак иншталатора, кога иа црквеним вратима дочека свештенство са Архијерејнма у пуном орнату. Пошто царскн комесар заузе своје мјесто, прочитао је пристав Талангур најнрије на њемачком а за тијем на с-рпском језику превишњп декрет о наименовању барона Апела за царског комесара. За овим је прочитао поменути пристав на нашем српском језнку дпплому о превпшњем наименовању СераФима за херцеговачког Митрополита, Диплома је написана српским словима, а потннсана својеручно од цара јасним словима наше лијепе ћнрилпце. Прн чптању царске дипломе праштале су пугпке, грувалн су топовн, звона су звонила а војничка музика пред црквом свирала је царску химну. Иза тога је царски комесар представно народу СераФима за Митрополита, нашто се зачуше громки усклици: жпвпо ! Потом је Митрополпт СераФим из Архпјерејског стола нзговорио бесједу. 1 ) Пош.ве ]\Гитрополцтовог говора одјекнуше по црквп бурни усклици: живио! иза којих је срп. пјев. друштво отпјевало царску химну. Са царском химном бн завршена п црквена свечаност. Пошто је барон Апел у пратњи депутације отишао пз цркве п иошто се Архнјерејн и свештенство свукоше отпраћен је био нови Мптрополпт у пуном орнату уз звонење звона у мптрополнју, гдје је свечане честитке примао. Најприје су му честитали Мптрополити, затпм свепггснство, окружнп предстојник, српска општнна мостарска, одбор срп. пјев. друштва „Гусле", учи| тел.скн збор у Мостару' учите.ви из Хе])цеговине, депутација српскнх општина пз Херцеговине, депутација српске општине

1 ) Ову бесјед^ донио је Источник у 9 бр. своме. Ур,