Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 204

Д.-Б.-КСТОЧНИК

Бр. 13 и 14

Да је ово нстина, нек вам и то послужи за доказ, да неки хоће „све по старом", што онп имадоше: књижницу са читаоницом и пјевачко друштво, па све прштс због родитељске немарноети према тим корисним установама. Истина ијасам противан новотаријама, које руше С р п с т в о и Нравославље, али мислим неће нико противити се ономе што нас као православне Србе уздиже, што нам отвара очи дп. бол>е упознамо себе, па да се бол>е почувамо од страних нападаја на наше народне светиње. За овако штогод младеж не може до краја бити крива; зато баш ово и рекох, да се види да и овако штогод посгојн т. ј. да и родител>и назадак своје ђеце подупиру. Та људи! освијестимо се, те не мислимо све тјела ради дако не не умремо од глади, но и на душу помислимо, којом се вјечно живи. Неумјесних мисли и тежња има доста, те би сваки од радостн морао заплакати, — коме је на срцу народнп напредак — кад би угледао нашу младеж покупљену у цркви и у школи, а не онђе ђе се засађује свјетска сујета и нс-морал. Јер свак ћс тек тад избит из главе да Босна Херцеговина не рађа синове од којих се зида мост неких себичних намјера, који забадају своје носове н у оно што Србин мора чувати умном снагом својих синова. Свете Српско-православнс мисли, јесте снага наших синова, и том снагом морамо их снабдјети, то им оружје морамо у руке да-пг. па нх и научит да њим рукују, ако

не желимо да нам страни ударци не сруше зграду српског народног живота но православном закону, ако не желимо да у души наше младежи свете мисли буду замијењенс изопаченнм мислима. Незаборавимо те се мисли прссађују ,.Финим и слободним 1 ' жпвотом, који пријања за душу наше младежи као ,,туткал". Изопачене мисли и тежње, како појединца тако и читавог друштва, иоказују се у непобожном владању. Главна снага побожности јесте љубав — ђе она престаје ту и свака срећа прсстаје а томе ће се сваки увјерити кад мало боље иомпсли на своје држање према људима и на свој рад. Непобожан човек као и читаво друштво никад не може да погоди прави пут ка болитку, те се све тужи да му нешто не достаје. Сад је ли право да наша младеж буде непобожна, да јој не достаје снагс за одбранити своје светиње ? мислим сваки родољуб одговориће да није право. Кад је то тако, онда ће сваки лахко погодити : дч без љубави према Богу и ближњему нема правог живота, нитп да без тога друштва може имати бољег полета. Сад још нека ваша младеж, особито по варошима, помисли и на то, да без нашег православља нема ни народности — па нам неће замјерити што их коримо да се веома оглушују цркве. Ја ово рекох, тек да се опоменемо и послушамо — шат у будуће будемо бол.и. С. л. п.

Поука о иошт Шта је то икона, нпр. шта је нкона Светнтеља Христова Ннколе чудотворца? — Ти одговори: лик, слика св. Никоде. — Је лн то св. Никола? — То није св. Никола, него је то слика његова. Много нмаде икона светог Николе, алн је светител. Ннкола само један. — Ради бол>е јасноће ево ти примјера : кзд се погледаш на огледалу или на тнхој освјетљеној води, ти себе можеш ту видити, но ти добро знаш, да у огледалу или води нпси ти, твоје ,.ја", него је оно само твоја

зању св. пкона. слика или обличје. — Тако је и са иконама, т. ј. и оне само показују гледаоцу своме слику, изглед, облик, лнк, образ, како ли ћеш назватн, —- оног, што је сликарева кичица преставила различнпм бојама на хартији, платну, металу или дрвету. — Ако видиш на иконн изображено рођење Христа Бога, крштење, ускрснуће из мртвих итд. сјетн се, да она икона, што је пред твојим очпма није рођење, крштење или уекрснуће н да оно није Христос, него су оно само слпке, које