Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 13 и 14

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 231

знати, колико ћемо књига штампати, позивамо пријатеље наше и све л>убител,е књиге и цркве, нарочито браћу свештеникз, учитеље и клирике, да се у што већем броју упишу у предбројнике исте, и нас или непосредно или преко г. г. окружних протојереја и намесника о томе известе, а ове братски умол.авамо, да се заузму око прикупљана претплатника, за што ћемо им поред срдачне благодарности и 12°/ 0 у новцу или књигама у име награде уступити Књига ће изнети 30—35 штампаних табака, а цена јој је

4 динара. Новац се полаже у наточ за књигу. Рукопис је готов и епреман за штампу. Рок уписивања на књигу траје до 10-ог августа тек. год. У исто време умољавамо најљубазније пречасне конзисторије, окружне протојереје и намеснике и сву осталу господу, којима смо ранпје слали наше књиге: „Номоканоне," „Таблице о сродству," „Библејско-егзегетичке слике" и друге ради продаје, нека нам изволе поднети рачуне о продаји истих. 28. маја 1889 год., у Београду, Епископ Никанор.

Ч и т у љ а.

Коста Ј. ЛовриЂ, свештеник и пггрох парохије Поповић-Стекеровци, иреселио се у вјечност 27 маја о. г. послије једанајесто дневног боловања од богиња (оспица,). Сахрањен је и опојан 28 маја и. г. од четворице свештеника а уз саучешће многобројног народа. Покојник }е свршио богословски завод у Рел,еву са врло добрим успјехом у години 1886/7. и ступио је за учитеља на српско-правосланој основној школи у Гламочу, гдје је једну годину вршијо дужност учитељску на нотпуно задовољство свога народа. Рукоположен је за ђакона 10 Јула а 15 истог 1888 за свештсника. Као свештеник вршио је своју дужност савјесно непуну годину дана. У њему су парохијани изгубили ревног пастира и искреног пријатеља народног, а супруга честитог друга. Вјечна му памјат. Јефто ПоповиЋ, свештеник и парох Возућки у протопрезвитерату маглајском, послије дужег

боловања преселио се у вјечност 22. Јуна о. г. а 24 опојан је од надзиратеља протопрезвитерата Симе Бјелајца и још двојице свештенпка. Покојнпк је сахрањен у заједничко гробље, које се находи не домах старог манастира Возуће, гдје је допраћен од многобројног народа његове парохије, ондашњег учитеља и школске младежи. Осим ових опијелу а такође и пратњи присуствоваше судац ВајнФелд и Топић канцелиста, обојица из Маглаја, који су амо ради званичних поелова својих случајно дошли били. Покојник је рођен у селу Возићој 1819 г. а рукоположен за свештеника 3 Јануара 1849. од митрополита Игњатија. Покојник је завјештао манастиру 40 дук. у злату а мјесној школи 10 дук. Пза њега остаје један син који је већ свештеник и 3 кћери. Сва су ова дјеца добро осигурана Бог да му души удијели царство небесно, а међу нама дугу и пријатну успомену.

С т е За једно упражњено учитељско мјесто на четверо-разредној основној српско-православној школи у Требињу (Херцеговина), са којим мјестом скопчана је плата од 600 Форинти годишње са 150 Форинти у име стана и огрјева. Од учител.а се тражп : да је Србин православне вјере, да

ч а ј. је свршио учител,ске или богословске науке, и да је вјешт црквеном појању, како би ученике могао у томе обучавати и у цркви појати. Првенотво имаће онај који буде способан примити чин свештенички. Рок пријаве је 20 јули т. г. по старом ка.лендару, на подписату општину