Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 280

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 17 и 18

4. Кад стадтто пођсш путем за Исусом Христом, може бити да ћеш се сусрести и са таквијсм људима, који ће те грдити, за рад рпјечн Господње; или, који ће те опадати, вријеђати и мрзпти; па и то трпн и подноси. Радуј се и всселп се тога дана, којег може бити претрппш какво огорчење ради имсна Исуса Христа, јер је твоја плата вслика на небу. 5. Кад ти истинито пођеш по овом путу, оида ће се и сами ђаво подпћи на тсбе, п кушаће те свакојакијем искушењем; он ће тп подтурати рђаве мислп. или сумњу у самој вјери и чистијем истинама, или и саму погрду на светињу, и тако што. Али, ти га се не бој за то, што ђаво без божијег допуштења нс може ти иишта учинити; а до тебо самог етоји, да се Господу молиш, и ђаво ћс одлећети од тебе као муњевита стријела. 6. Треба примјетити да правом Хрпшћаннну не смета нпшта све оно, што је одиста корпсно п правично, него шта више, још цу је то п нужно. Најпрво је од тога врједноћа, која не само да но смета спасу душе, него му је још и наклоњена. Познато је да је беспослсност и л>ендовање мати неваљалства; као н. пр., са чега л>уди постају пјандуре ? С нерада, и т. д. И потврдо може се рећи, да јс сваки онај, који ништа не ради, нити се су чим бави, рђав Хришћанпн а још гори грађанин, па ма како он изгледао да је добар; па ако такав није вслики грјешник, то је вал>да по особптом божијем промислу о њему. Брате, буди, даклен, вал.ан и радин; прпвикавај се труду; мучи се и ради све што је праведно а корпсно и потребно у твојем кућењу ; нарочнто врши своје дужности према владару и домовнни својој. Ако је нерад н љеност — мати неваљалства, може се рећи; да је опет рад н марљивост — отац доброчинства. Прво за то, што онај, који јс радин и марљив има маље гријеха, јер нема кад од својег посла не само да чини рђаво него ни да мисли о оном, што је рђаво; тај се непрестано труди и бави или својијем домаћим пословима пли својим спаеењем и дужностима, што га као Хрншћанпна вежу. Друго, по томе, што ћо онај, који се привикнуо раду, прије поћи путем у царство небесно, него лп онај, који проводи живот и вријеме у л.ености и нераду ; н што је радину лакше ићи путем у пебесно царство, него ли беспослењаку. Впдитс

лп, браћо, да јс ваљаност и рад, од користн сваком, свагда п свугдје. Но да човјек буде радин, треба да се привикава иоелу од самог својег дјетињства. 7. Има још нешто друго, што је корисно као п раднност, врлина, којој се треба, можемо рећи, још прије привикнути, него ли и самој радиности, — а то је: стрпљење. Трплење је вазда и свугдје корисно, нарочито јс нужно оном, којн хоће да иде путем у царство небесно; оно је готово најпреча врлпна, јер сс без стрпљивости не може нн крочити на томе путу, ио којем на сваком кораку, човјек сс сусреће са заједањима, наилази на срдње и "Л .утњс. Брате, прпвпкавај се стрпљењу и нриучи се с почетка тјелесном а за тпјем и душевном, па ће ти онда лакше бити, да будеш ваљаним чланом опћннства, добрпјем прпјатољом, добријем домаћпном, добријем грађанпном и правпјем Хришћац&к^мгЕто, то је све, драга моја браћо, што сам могао, да вам кажем о путу у царство небесно. Још ћу додати ■ само ово: онај човјек, који пде усрдно путем, што водн у царство небесно, да ће бити по седамдесет и седам пута на плаћсн : за сваки труд, за сваку жалост, за сваку побједу, што је буде над самијем собом одржао; за свако уздржавање своје, за сваки посао, па н за сваку добру намјеру и жељу; наплаћен још и у овом жнвоту, а тамо шта га чека, то се нс да ни замислити, а камо ли рпјечнма исказати. Та не бој те се, браћо; не плашпте се поћн за Исусом Христом ; Он је снажни помоћник; хајдете за 1Бим; похнтајте н не доцннте; хајдете, док се још нијесу затворпла од вас врата, кроз која се улазп у царство нсбесно ; идите, Отац ваш небесни, издалека ће вас срести на том путу, пољубиће вас, заодјенућо вас најбољом хаљином, украсиће вас прстеном и увести у своје дворе, у којима п Он сам пребнва, а уз њега и свп свети пророци, Апостоли, свеци и мученици, и сви праведни ; ту ћете сс и вн всселити у вјечитом и правом весељу. Ако ли се пак затворе пред вама врата царлтва небесног; бпва, ако ви умрете без покајања н добријех дјела, ма колико да се ви будете онда бринули, трудили и настојали да уђете на њих, не ћс вас више пуштати, да уђете. Ви ћете куцатп на вратима и впкати: Господе! Отвори нам! Ми тебе познајемо; ми смо крштени у Твојс име; ми смо се називали твојијем именом, па