Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 300

Д.-Б ИСТОЧНИК

Бр. 19 и 20

Свештеник-православним родитељима. „Неваљала дјеца срамота су својх родтеља". (Свршетак.) и имаовно, па ће нам свак рећи да смо образо-

Овдје ћу баш напоменути нешто о м о д и — о тој н а з о в и љепоти! Промјена намјемила! „промјена нас увесељава, али нам ипак слабо користи". Она не смије никад и никако шкодити здрављу; но на то се почело слабо пазити. Тјело се утеже, маже, ноге се искривљују, а на глави нс Фале навиљци од коњске длаке. Бива почели смо се се цивилизират, али се треба чувати сиротиње и безобразлука, јер ово понајвише долази са том дерпом цивилизациом, у коју смо већ и ми по већим варошима загазили. Дјеца што виде то и чине, те и она добију вољу да се помоди носи, па често и мама каже: „та срамота је не увест у друштво нашу Анку. Впдиш како је Мара Н. све занијела на балу". Овако су се данас почели родптељи разговарати. Данас се почело више трошити на „танцшул" — како ли се овај ђаво зове — и блага и здравља но за књиге; а што која љепотица ту и своју стид, свој српски понос па и образ изгуби, нико ни да помисли. Та ко ће помислити, кад родитељи неће. Овако радсћи имаћемо доста и одрасле неваљале дјеце, која ће нас не само срамотит, но и упропастит. — Шта их има, који су се затрпали у моду, само да сакрију своју душевну голотињу, а од оваких не надајмо се нпчему добром ; како од њих, тако и од њихове дјеце. Шта је данас кржљаве, грбаве, па и не поштене омладнне у мјестима гдје мода царује у правој својој сили ! ? Доктори нас увјеравају, да многе љепотице нађу смрт ушљед моде. Ко не иде по моди, тај је необразован, а та баш мода највећи је непријатељ поштења, знана и вриједна — образована човјска и жене. Колико несреће донесе кући мода, могу наз увјерити они несрећни родитељи који су кроз једну годину петере, шестере хаљине купили т. ј. на рачун узели, не говорећи што ће им ћерке баш кроз те хаљине које не сакривају тјело њихово, изгубити много од свога дјевојачког стида — од поноса. Србину је доста јада и без овог јада, али ово је несрећа која хоће да разруши домове наше, да разруши понос српске неве и српске деве. Не заборавимо Срби браћо и Српкиње сестре наше „стајаће рухо", које није по моди, али је доказ да смо л.уди од образа, од рада и од напретка ! Напредујмо умно

вани, доћим ако се увалимо у моду свак ће нам примјетити да смо покварени, па и онај ће нам се смијати, макар у себи, ко нас је усрећио њоме. Недајмо се! Зар су Срби и Српкиње тако слаби да свакој навали подаду се ? Зар смијемо толико бити кратковиди, да не видимо да су то путови који нас воде и до умне и до имаовне пропасти. Модом се Босна не поставља међу напредне земље, а још мање се одржи српски карактер, језик и обичаји. Лричекајмо мало, па ћемо на балу чути да је језик српски изишао из моде. „Ваља бити образован"; ваља говорит „њемецки" или „Француски" ; а српски? би ће, можда, скоро простачки језик. Но најнесретнија је мода, кад пређе мјеру пристојности ; онда је прави шкандал. Онда јој и најдебл>ег образа човјек мора приговорити и рећи : „то је преко јего" ! — Погледајмо ону голотињу оне кратке сукњице са којекаквим накарадама, погледајмо оне вилине ципелице са дугачким петицама! Шта је оно ? Јад и чемер, па још нешто горе: „преко јего" ! — Нико више не може лупити по носу моду, као наше Српкиње, и то чувајући свога дома и свога старог српског одијела, које је пуно љепоте а мање репова, и овоме своје млађе привикават. Наше Српкиње доказаће да „кућа не стоји на земљи но на жени", доказат ће да су п р а в е д о м а ћ и ц е, ако се мање буду бринуле о животу у „л и ј е п и м д р у ш т в и м а". Почну ли о овим друштвима водити бригу онда су обукле чакшире, а својим људима припасале опрегаљ. То права Српкиња неће учинити но она која хоће „по моди" да живи, а „по журналу" да се одијева. Чувајмо се оваких дама — у своју их кућу не доводимо ! —• З 7 већим варошима као да тога већ има, а томе се увјеравам из ријечи наших „касабалија", који говоре: „У већим варошима све се измијешало, као да ниђе никог од нашег нема". Чувајмо се овакових приговора! „Са брегова најчистији ваздух дува". Зато нек из првих кућа добар примјер иође, и то: како се чува образ, како се чува српски понос, име, језик, обичаји и наше лијепо православље. — Ето тако ћемо окренут на боље, ето тако ћемо свућ са себе накараде, ето тако ћемо на-