Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 21 и 22

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 333

свијећен, и чим више изображен; да је усвојио у нотпуноме и правоме смислу хришћанске истине, и да је способан свагда бранити те истине, и побити разлозима и науком оне, који устају против тијех (Свр1

истина. И само у томе случају он ће моћи казати, да је достојно и богоугодно изабрао свештеничгсо звање; дочим у ,противноме случају, он ће бити само најамник, а не прави пастир оваца стада Христова, *.е се.)

0 стању Српско-православног свештенства у Босни. Овијем дописом, ако п у кратко и непотпуно, рад сам изнијети стање српско-православнога свештенства у овим крајевима. Не чиним то за то, да се тијем пстичем, но једино пз сопствене побуде, и што тврдо знам, да оваково стање, какво је данас у Бозни, не одговара ниуколико правоме реду, чини свештенство назадно и незадовољно и прави збрку и мржњу међу нама и парохијанима. У колико ли не будем овдје истакао све иотанкости тога нашег злоудог стања,

молим, да ме старпја и искуснпја у Христу браћа потпомогну и своје назоре до знања претпостављених нам власти у јавности као допуну и саизволење овоме прикључе. Наш свештенички сталеж заузима како у дркви тако и у народу и парохпји лијеп положај, вршећи св. дјело божије и учећи л.уде путу којим треба сви вијерни да иду. Дужности те, вршили су наши стари, сваке Фале досгојни предци — свештеници са највишом вол.ом и љубави, па то чињаху и онда, 'кад је отац издисао на грозном кбцу, вјешалима, и тешким мукама, његов је спн неустрашимо примао се тога св. чина, да настави дјело свето, вршећи божије тајне, те сви бише вијерне путовође кроз све бпједе, патње и невоље народне, чувајући прађедовскп аманет н бранећи вјеру и цркву. — Ми данашњи поимајући њихов незгодан и тежак положај, морамо признатп, да су онп више учинили за св. нам цркву, него-ли што ми данас чинимо, н за то им морамо остати признателни. Тијем не велим, да свештеници данас не раде, али сигурно знам, да би ми данашњп многи прије клонули, кад би нам (не дај Боже!) онакав прнтисак и гонење наступило. Сваки од нас гријеши, који би осуђивао старо свештенство, наводећи, да оно није ништа знало — ништарадило.

Данас су, Фала Богу, прилике друге и сло боднијим дахом одпшу свештеници наши. Хришћанска државна власт не потискује их ни у чему, но их још брани п потпомаже; а духовна опет власт, п јест им у свима рађама вриједан вођа II кормило брода, који води у тихо пристаниште мира, среће и задовољства. Ми данас не страхујемо ни од кога, не страдамо ни од кога, него-ли у слободи проводимо вријеме и вршимо наше свештеничке дужности ; а л и намнпје добро с другестране Наше је стање данасу Босни, па и оног свештенс.тва у Херцеговини слабо, и ми се с негодовањем жалимо на то, ако не баш до сад јавно и код претпостављених нам власти, а оно тужимо се један другоме и мислимо, којим би начином могло помоћи нам се. Наше старо свештенство, узнмало је свој приход доста добро од парохијана; бир је добро наплаћиван, па тако и остало; а особпто за вјенчања и опијела. Међу тим они пмадоше своје јаке домаће задруге, водише добар газдалук на добрпм чиФлуцима и бише виђенн и поштовани. што је све чинило, да није било сиромаштва п оскудице, коју многи данашњи наши свештеници трпе. Свештенпк је до сад увијек у парохији посла имао и по читав дан на коњу био, а сад прође по 15 и 20 дана, да нико не позове, да му се који обред сврши. Није давно било, кад су људи прстом упиралп у онога, који је у својој кеси по 100 гроша готовпх имао, па је и онда могао многи свештеник с дана на дан имати по талир (2 Фор.) заслуге из своје парохије, ма да му ни парохија није тако пространа билч. Задруге наше, особито по селима, првашњих времена биле су велике, па се и плодио свпјет боље, него ли данас, кад су и наше жене научиле