Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 23

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 859

скати кезск/ирктнн полшлВи ндс. После кога пјевди говоре: Милост мира. Увезани комад књиге има печатаних 156 листова. Почиње са молитвом : /Иолитвл поглнохс ккпадшоу ккстВденцћ. После ње долази: Молитва над соеудом оскврнишимсе; па : Хероукика. Грчкскм. Па Јеванђеља: страсна, воскресна, празнична и јеванђел>а од суботе месупустне, до недеље свију светих. После јеванђеља долази: Молитва јуже глаголет архијереј, или духовник проштену за грјехи всја. Па молит. втора томуждеТе најпошље, Херувика в суботу великују_ Иза херувике је поговор, од издаваоца Божидара Вуковића, па онда од сачинитеља Јеромонаха Пахомија, от Црние Гори, от реке. те свршује казујући да се та књига свршила: И 'К л"кт. зкн а О рождкстка 'ндЈктион д /исца |8и"|Л, 3 днк оукнетцј. На крају додат је руком написани. Оустак ттгт изкеден СО грчскЈе книги; што је било као допуна за литургију, (о овом је говорено и у Шематизму од 1884. год.) на крају устава пише овако: „См прнкедошесе глкршло/И скаш, Н 1о,ионауо/И н пренрото<и скатЈе горк1 С9 грчскЈе книги ксркск8к>. и да кк црскје и ск/мцеше овутмм кмикје аакрм срвскУе гааголе,ии ^мандар Е^к /гк З/ИГ. — (1535). Према овоме, види се да је тај на равно Србин-Гаврил, био те године, Светогорски прото, т. ј. старјешина цијелога Атона. Овај писани „Устав" има 7 листова. Одмах ниже свршетка устава, има овака запиека: „К г к Л'кт зраI« препокрисе цркка. Ово је записано истом оном руком, као и она у почетку — крњава записка. Ово се може узети да је тада препокривена ова црква у Возућој. То је била година од рођења Христова 1637. Поред тога кад узмемо наведену претпоставку по народиом предању, да су калуђдри разбјегли се око 1690. године; то је дакле размак од 50—60 година; те још узмимо што народ каже, а што се и освједочило, кад се нашла претесана даска у развалинама цркве, да је за калуђерског времена, кров на цркви био ослабио; то се овијем може потврдити, да је то био пошл>едњи кров старог манастира, који је наравно за вријеме од 50—60 година, могао ослабити и за вријеме од 100 година, срушити се црква.

Друга књига је празннчни минеј, или као што тамо стоји „Сборник". О њој ништа више немам рећи, него да је цијела и ништа јој неФали. Издао ју је Божидар Вуковић, а трудио се „јеродјакон Мојсије от манастира глаголемаго Дечанох, ижејест в странах Македонских, близ великих гор; отечеством же от мјеста нарицаемаго Будимл.а, близ монастира Шудиковје". Почета је писати Зл^Д, а свршила се, ттгт зл13 а (") рождства )(ка афли геноуарја Днк оукиггцј^к. Дакле почета је 1535., а свршена 19. Јануарм 1538. године, у Млетцима. Трећа књига је мјесечни минеј, и то за мјесец Март. Н>у сам нашао на Спасов дан, 1886. у Благоја Дабића, потомка реченога Гавре Калаиша; премда нијесам ни мислио да ћу тако шта наћи, узмемо разговарати, о разорењу цркве, те о тијем другијем двјема књигама, које су још одавна биле код попа Јевте и његова оца попа Павла, те пошто се црква обновила, одмах су и донешене у цркву; т. ј. разговарали смо о томе како су те књиге биле у његовије старије; у томе он каже, да још код њега налази се некаквије листова, од оније књига; ја једва дочеках, те му рекох да донесе да впдим. Кад је донесе готово сва истргана, та и оно мало што је има, неколико листова је покисло, те је црно мастило блиј'едо постало, а црвено не само што му није ништа шкодило, него је још руменије постало. Писата је руком. Ма да нема нп првпх ни пошљедннх листова, познаје се по садржини, да је мјесечни мпнеј. Почиње са 7 им Мартом, а евршује се 19 им, оно остало је одерано и изгубило се. У половини има једна страна, на којој ништа није писано, ваљда је прескочена; добро се знаде, како је неком справом — калуФом, притиснуто, куда и докле треба писати; куда еу редци за писање, линија је широка, колико треба да су слова голема. Писана је врло лијепим рукописом, тако да би рекао е је штампано. Нити на овој, нити на празничној минеји, никаквије записка нема. Казивао ми је речени Благоје, да је чуо од својије старије да је тијех калуђерскије књига, био пун један сепет, те да су попови изоднсили све, како је који долазио и биво овдје. ће се.)