Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 72

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Коса јо на глави за то, да чува тјемењачу од јаке зиме и.ш велике врућине; пак браћо, зашто оно са себе да екинете, што је сама природа и Бог нашао за добро дати нам? — Сељацима се тако није ни чудити, кад и варошанин многи главу по старом турском калуфу држи. Да обичај косу носити није лијепо и српски или да је то што шкодљиво, па не би паметни људи главу шишали. Чудим се како се угледати не знате ! Похваљујете старе људе и ондашња времена, за то упућујем, да погледате на ликове светитеља, који још прије Христа звивише, погледајте на иконе и св. апостоле, па ћете се увјерити, да ни онога времена не бијаше обријан ни један. Бријање само Мухамедов закон налаже и то зато, што Турци онога времена живише у топлим предјелима Азије, гдје је народ великој жеги врућини изложен био. За то баш Турци главе брију и чалме носе. — Баш нас је браћо лијепо и видити, једни са косом на глави, а други голијех тикава, као да нијесмо један народ ни једне вјере! Надам ее дакле, да ћете у будуће тај обичај напустити. Многи ће се за то изговарати, да се то тако морало чинити; јер је колац и оштра ћорда животу пријетила, и то ћу вам дати за право. Онда је владало тирјанство и није се од угњетача смјело друкчије ; ма кога се данас бојите ? или ваљда мислите, да ће вас ваши шалови очувати, које и љети и зими носите око главе утрубљене'? — Не, ни то није нстпна, и шаловн вам не требају ; јер вам више шкоде, него ли што асне. Познато је, да се тијем много испарава и зноји, па ако се тај зној устав.ља по хаљинама и кошуљама, то онда уди. Особито метнути на главу Фес, а под њега неку стару капетину, па то све још шалином увити и завити, то је љубазни моји, науци противно и нездраво је. Мој вам је дакле савјет, да косу шишате а шалове одстраните макар у љето. На тако нешто и послије ћете морати доћи, па је боље сад одма да тако учините. Моја пак брига биће, да вам све оно, што је за вас боље, љепше н удесније кажем, а ви опет треба да се с послушношћу одзовете. За сад браћо тријебите и напуштајте мање обичаје којн вам шкоде; а послије ћемо пријсћи и на оно што је теже п више, н на тај тек начин не ћемо од другијех изображених људи бити презрени, него ће се другн, који толико

не знају на нас угледати моћи, што ће нам на дику п нохвалу у жпвоту служити моћи. —• Амин. III. 0 исиовијести. .Бубазна браћо ! —• Намјера, којом Бог одредн св. Јована Претечу бијаше та, да проповпједа људима, да их позива да се исповиједају и кају за своје гријехове ; и тако приуготовивши их, да буду готови ући у царство небесно. Св. Јован говораше људима : приуготовите пут Спаситељу своме, кајући и исповједајући гријехе своје. И почем се пут Христу само кајањем и исповједи готови, о томе ћу вам данас нешто и рећи, надајући се, да ће вам ово од праве користи бити. — Грјешна човјека и само његово срце укорава и савјест га мучи за зла, која је овдје на земљи починио, и у души таквога поетоји немир и неспокојство. Кроз св. крштење човјек постаје хриетјанином, и измивши се од гријеха у коме је зачет, остаје пос.шје чнст тако, да су му отворена врата у рај; но као што знамо, човјек послије крштења почиње да гријеши, п тако ови нови гријееи затварају му и опет врата рајска. Шта би дакле од њега јадног било, кад не би имзо начина од грпјеха се очистити и опет своме Богу приближити? Начин дакле, којим се то постићп може јеет исповијед пред евештеником и кајање за учењене гријехове; а Бог је свештонству дао власт везати и дријешити гријехове. — Сам Господ И. Христос Бог наш установио је и одредио исповијед, и кад је из мртвих васкреао јавио се учешшима и казао нм је: „као што мене посла отац, и ја тако шаљем вас, и, ако ви опростите коме, опроштено му је на небу ; ако ли не опростите, није му ни на небу опроштено." II то је очигледно, да ]е апостолима дата двојака власт: везатн и дријешити. Све ово не чинише апоето.ш од евоје воље и које-како; јер како би они могли знати, је ли ко достојан да му се опросте гријеси, ако то не би прије у исповиједи чули од онога, који се каје. Сљедоватељно и онда еу се хришћани исповпједали. Сам Бог казао је свештеницима „пазите на суд, да право људима суднте и знајте, да је то суд Божији ; а ви ћете мени одговарати, ако криво узасудите" ! Но како је могуће свештеницима право судити, кад им гријешник право не открнје своје срце, не призна и не изброји све своје гријехове и не учини праве исповијести "?